U večnost iz Helsinkija

Najpoznatiji, najvoljeniji – mnogi će vam se kleti – i najbolji fudbalski tim koji je ikada sastavljen u zemlji – koja se sa ogromnim i neskrivenim ponosom velike većine njenih državljana – zvala Jugoslavija, sada je nanovo zajedno.

Mladići odabrani – od svog nešto starijeg, takođe legendarnog fudbalera, a potom i saveznog kapitena Aleksandra Tirnanića – na samom isteku četvrte decenije prošlog veka, svoje zvezdane trenutke su osvojili (da, da, baš tako, osvojili, jer niko im ništa u onim turobnim poratnim godinama poklonio nije) tokom prvih godina pedesetih, a na Olimpijadi u Helsinkiju (1952) srebrnom medaljom i za sva vremena ih neprolazećim sjajem okrunili.

Tada je fudbal odista bio „više od igre“.

U geopolitičkom smislu, u svetu tek izašlom iz najvećeg ikada zabeleženog krvoprolića, ozbiljno podeljenog i spremnog za novo vojevanje, u ekonomskom smislu, u vreme velike poratne bede i globalne nemaštine. U sportskom smislu, naravski, jer trebalo se na terenu nositi sa ostacima slavnog austrijskog „Vunder tima“, sa fenomenalnom mađarskom „Lakom konjicom“ predvođenom kapetanom i kapitenom Puškašom, sa nadolazećim, sve snažnijim, sportske osvete makar, gladnim Nemcima, sa ponosom poljuljanim, dvostrukim predratnim šampionima Italijanima, sa uvek odličnim Brazilcima ili Urugvajcima, aktuelnim svetskim šampionima, sa jakim i oholim dokazivanja svakovrsnog željnih Sovjeta… konačno, nikako i na kraju, sa navek prepotentnim i egocentričnim Englezima.

U tom strahovitom odnosu snaga i moći jedanaestorica pristigla iz mnogih krajeva predivne zemlje, male a velike, siromašne a bogate, sa najlepšim morem na svetu, uzbudljivim rekama, divnim planinama, nepreglednim poljima… i sa – u ogromnoj većini – dobrim i poštenim ljudima, postadoše fudbalska velesila. Ju-go-sla-vi-ja! Čudo od tima.

O, kako su ti momci voljeni i poštovani bili. Svenacionalni heroji. Cela zemlja je znala naizust njihova imena.

Proživeli su lepe, posebno one sportske živote. Neko duže, neko kraće, ali dostojanstveno, naglašeno poštovano od sredine, gde god da su bili. U svojoj zemlji, ili diljem sveta.

Drugovi, a gospoda. Gospoda drugovi.

Beara (Vladimir), Stanković (Branko), Crnković (Tomislav), Čajkovski (Zlatko), Horvat (Ivica), Boškov (Vujadin), Ognjanov (Tihomir), Mitić (Rajko), Vukas (Bernard), Bobek (Stjepan) i Zebec (Branko).

Tim timova…