Srbija je svenarodnim SMS izjašnjavanjem odabrala ko će je, u maju, u švedskom gradu Malmeu, predstavljati na priredbi koju volimo i preziremo, koju slavimo ili žešće se sa istom sprdamo – kako ko, naravski – a koju svi zajedno prepoznajemo kao Pesmu Evrovizije, a po naški, od onomad, i kao Evrosong.
Ne bih o kvalitetu pesmičuljka „Ljubav je svuda“ u izvođenju grupe Moje tri, budući da sam je samo jednom čuo, a da me dugogodišnje iskustvo uverava da je na tom takmičenju ama baš sve moguće. Jer, o plasmanu, makar formalno, odlučuje strogo (ne)kontrolisani sistem glasanja, ali i lobiranja raznorazna, pa i naoko nevažne stvari, poput trenutka – uključujući i onaj politički – u kojem se sve događa… Dešavalo se čak, da pobednika odluči i kvalitet pesme, ili način interpretacije. Retko doduše, ali beše i tako!
Siguran sam da nas naše devojke – Mirna Radulović, Nevena Božović i Sara Jovanović (pobednica i prve pratilje na više meseci dugom i iscrpljujućem televizijskom takmičenju Prvi glas Srbije) – svojim izgledom, šarmom, pa i pevanjem, neće obrukati. Štaviše. Šansa je tu. Velika. Za njih, uostalom, koliko pre šest meseci, jedva da su znali u kraju gde stanuju.
Taj koncept da se na Evrosong pošalje pobednik ili upečatljiv učesnik muzičkog rijalitija (Talent šou, X Faktor ili neke lokalne mutacije tih formata) primenjen je poslednjih godina, pa gotovo često, sa promenljivim rezultatom, doduše.
Hrvatski ženski trio Feminem – takođe sastavljen od učesnica tamošnjeg takmičenja mladih i anonimnih pevača – nastupio je prvo za Bosnu i Hercegovinu, a nakon dva bezuspešna pokušaja, konačno i za svoju zemlju. Sa vrlo slabim plasmanom, što je u Hrvatskoj, gde se veoma drži do lakih nota, popraćeno sa kanonadama negativnih komentara. Kako god, Neda, Pamela i Ivana (koju su docnije u grupi zamenile Nika, pa Nikol) imaju sasvim solidne solo karijere, koje su, ovako ili onako, posledica i dvostrukog nastupu na tom evrovizijskom spektaklu.
Pre desetak dana, na čuvenom Sanremu, najprestižnijem i najdugovečnijem (63. izdanje beše) muzičkom festivalu u Italiji, što će kazati i u Evropi, u obe takmičarske konkurencije pobedili su pevači za koje je nacija prvi put čula u muzičkim rijaliti programima. Marko Mengoni, pobednik među ‚‚Veličinama‚‚ (biće predstavnik Italije u Švedskoj) i Antonio Mađo, trijumfator među ‚‚Mladima‚‚ uzbudili su neke kritičarske duhove koji – bez obzira na odluke stručnog žirija i publike – nisu oprostili umetničkom direktoru festivala Fabiju Faciju što je, uopšte, na prvorazrednu nacionalnu instituciju kakva Sanremo nesumnjivo jeste, pozvao nedokazane amatere.
Kako god bilo, narečeni televizijski formati jesu – svakim svojim novim izdanjem, u sve više zemalja gde se prikazuju – sve snažniji magnet za desetine hiljada, uglavnom mladih i po pravilu, nepoznatih takmičara koji maštaju o zvezdanim karijerama. Nekima će to, u istinu, i biti ulaznica za sreću. Budući da za takva nadanja imaju globalne i lokalne primere. Očigledna nastava kako san, ponekad i ponekom, postaje java.
Setimo se da su se u Americi takmičile ili pobedile osobe poput Dženifer Hadson, potonje oskarovke, Keli Klarkson, Keri Andevud, docnije Gremijem ovenčane… u Britaniji likovi kao Leona Luis, Aleksandra Burke, Šeril Kol… Ili Suzan Bojl, planetarna zvezda, vlasnica najneobičnije životne priče.
Pa, kako onda odoleti?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
