Vučić je (opet) video Olju! Ovoga puta beše više od dva i po sata, sam samcat, „vis-a-vis“ (preko puta) sa domaćicom „Utiska nedelje’’. Može li više pod srpskom medijskom kapom? Šta mu još preostaje? Da sam sa sobom razgovora i tako realizuje onomad promašenu šansu kada je to objektivno mogao, dok je uređivao famozne „Radikalske talase’’, neodbranjivo najgoru političku splačinu otkada je prvi put mali ekran počeo benigno (e, ova je formulacija, priznajem, vrlo diskutabilna) da zrači oko sebe okupljenu Srbadiju.
Ne, ne i ne! Ovo kod Bećkovićeve je vrhunac. Nema više, nema dalje. To je to!
A koliko je samo čekao. Ko se sve nije izređao u toj ekskluzivnoj „kec-na-kec’’ varijanti, koju autorka retko i samo posebnim gostima posvećuje: Tadić onoliko puta, Dačić, onda Nikolić (ej, Toma!), pa Đilas… Beše li i Čeda Jovanović? Mali Jeremić? Užas živi…
Već je uveliko bio PPV (pravi predsednik Vlade) nezvanično, ali vrlo funkcionalno najjači čovek i države i režima, kada ga je nedavno Olja upakovala u emisiju sa nekom boranijom. Izdržao je Vučić i, činilo se, najzad dočekao tu nedelju svih nedelja, trenutak večnosti i potvrdu svoje pune profesionalne ispunjenost. Medijski, makar.
Kadli! Bandigazde sa televizije B92 su svojoj kultnoj i najpopularnijoj emisiji, sasvim neočekivano, na sam dan emitovanja, nadredili prenos teniskog meča iz Londona sa sve Đokovićem u glavnoj ulozi. Normalno! Napisah i neočekivano, budući da su se još s početka godine znali datumi odigravanja mečeva na tom turniru, a tokom minule sedmice je bilo, pa gotovo izvesno, da će u nedelju uveče nastupiti baš Nole. Moji insajderi su mi javili da je razmatrana varijanta da emisija počne dva časa ranije, a onda su, kažu mi isti izvori, graknuli ovi iz Vučićevog štaba za informisanje i propagandu lika mu i dela, jer bi se emitovanje poklopilo sa prvom epizodom dugonajavljivane i još više iščekivane serije „Ravna gora’’ na konkurentskoj RTS. U ponedeljak veče je na programu bilo finale, još jedan epski okršaj Đokovića i Nadala, te je „Utisak nedelje’’, kako mu samo ime sugeriše, (mislim na utisak) prebačen za utorak!
I šta smo, tom prilikom, epohalno čuli? Priznajem neskromno, gotovo pa ništa što – makar ja – ovako ili onako, od nekog već nisam (na)čuo, ili nešto, tim povodom pročitao. Čak da domaćica u studiju i nije bila onoliko konfuzna (na početku emisije i haotična), teško da bi pronašla kamaru ekskluzivnih pitanja i tema o kojima joj se gost, u svom svakodnevnom maršu kroz medije u poslednjih dvadesetak meseci, već nije oglasio ili izjasnio. Doslovce, o svemu i svakom!
Zato smo videli – opet makar ja – Vučića stare ćudi u novim odorama. Definitivno je, kanda, izašao iz godinu dana marljivo negovanog lika, nekakve nadrealne kombinacije dalajlamskog sledbenika, kvekeskog pastora i mladog đakona, bogougodnih manira, jedva čujnog, samilosnog glasa, spremnog da samo ljubav i pažnju oko sebe deli. Videli smo Vučića, doduše, u pažljivo odabranoj garderobi (bela, svetlo plava i tamno siva boja koje su s besprekorno uklapale u scenografiju studija), koji je opet znao da nekontrolisano drekne, da maše rukama, da ne bira odveć reči u optužbama neistomišljenika i političkih protivnika, uključujući ljude u stanici gde je gostovao, pa i samu Bećkovićevu.
Video sam posle pola veka (Milošević) i nakon deset godina (Đinđić) čoveka koji je apsolutno svestan svoje političke snage i nedodirljivosti, nekakve misije koju je sebi zadao u vladanju Srbijom, osobu kojoj – za razliku od spomenutih – splet i razvoj ključnih okolnosti (od međunarodnih činilaca, domaćih institucija i njihovih personifikacija, medija, javnog mnjenja, pa čak do političkih protivnika) ide ne samo naruku već su mu uveliko i pod rukom!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
