Dabome da sam ukrao Oskaru Vajldu naslov drame „Važno je zvati se Ernest“ i parafrazirao ga za potrebe ovog tekstića.
Da li, odista, ima nešto presudno važno u ljudskim imenima?
Recimo, Maja? Pet novinarki tog imena, svaka na jedinstven način, jesu nezaobilazni kvalitet u emisijama televizije N1.
Sikimić. Nesvakidašnje televizijsko lice. Kulturna, odmerena, izuzetne pojavnosti. Poliglota. Nažalost, čudnim odlukama rukovodstva Kuće, ona uglavnom obavlja poslove iza kamere. U režiji programa, najčešće. Ali, i te zadatke ispunjava na vrhunski način. Kada producira emisije, recimo, emisuju „Novi dan“, pažljiv i posvećeni gledalac bez mnogo muke može da prepozna njen rafirman i istančan osećaj da bira prave ljude i prave teme.
Kada će izuzetnost ove novinarke biti prepoznata i među onima koji odlučuju o kadrovskom rasporedu na televiziji N1?
Nikolić. Po mom, krajnje subjektivnom, sudu najtalentovanija novinarka koja se u poslednjih dvadesetak godina pojavila na domaćem televizijskom nebu. Sa kolegom Miodragom Soviljom promovisala je u izveštavanju sa događaja beskompromisnost pri postavljanju pitanja ključnim akterima. Onako „terijerski“, nema odstupanja, nema odustajanja. Pre njih dvoje, takav reporterski angažman bio je zanemarljivo retka pojava. Njihov „pelcer“ primio se i kod mnogih kolega tako da je taj način izveštavanja postao prepoznatljiv predznak gotovo cele redakcije.
U poslednje vreme Nikolićeva se sve češće bavi dokumentaristikom i to čini na najvišem nivou. Odbir događaja nedelje u emisiji „7 na N1“ i način interpretacije i tumačenja istih je brzi kurs iz vrhunskog novinarstva. Svetski!
Dragić. Njen osećaj za kamere i mikrofone je zadivljujući. Kao da se rodila u televizijskom studiju. Odlična je u komuniciranju sa gostima, potpuno koncentrisana, naoko nezainteresovana za događanja oko nje, zapravo je surovi lovac na svaku reč sagovornika, spremna da munjevito reaguje potpitanjem ili novim pitanjem. Drago mi što nas povezuje ista matična kuća. U dva veka, doduše…
Đurić. Od kada je stigla na televiziju N1 dobijala je različite, ali odgovorne, zadatke: javljanje sa terena, čitanje vesti u studiju, razgovori sa zanimljivim sagovornicima, uključujući i sa kolegama reporterima u istoimenom programskom segmentu. I sve joj povereno je obavljala vrlo dobro. Đurićeva nema idealan, takozvani radiofoničan glas, ali ima prelepo lice, nesvakidašnju prijatnost u komunikciji sa gledaocima i jeste ozbiljno novinarsko pojačanje. Njeno vreme tek dolazi…
Žeželj. Doajenka posla koji je, zapravo, personifikacija televizije. Umeće biti na „malom ekranu“ i obraćati se gledaocima je navek tražilo savršenu dikciju, besprekornu artikulaciju, poznavanje domaćih i stranih akcenata, ubedljivost koja sugeriše poznavanja onoga o čemu se govori i – nije na odmet, štaviše vrlo je poželjno – prijatno lice. Sve to poseduje Žeželjeva i tri decenije suvereno, a nesebično – bez obzira na ime televizije koju je predstavlja – podaje gledaocima.
Maja. Pa pet puta tako. Važno u imenu? Možda je onaj cinik Oskar bio u pravu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
