Nemam ništa protiv izbora i biranja, u globalu i detaljima, šta god taj pojam i ta radnja značili. A, znače mnogo, naročito kada se, ne samo etimološki, već čisto logički sledi koren tih reči.
Ali, šta i koga, uistinu, biramo o Đurđevdanku? Izbor između koga i čega?
I klicu onoga što me je do početka takozvane kampanje držalo kao moguća varijanta odluke za najmanje loše ubio je ovaj odvratni medijski presing. Parada običnog, prostog, izlizanog, stotinama puta već viđenog. Promenada siromaštva duha i ideja i tragičnog nepoznavanja tehnoloških dostignuća i mogućnosti savremenih medija. Televizije, naročito.
Sem, ali odista retkih izuzetaka, junaci kampanje su po istoj modli fotošopirani, sa 15 godina manje, 20 kilograma lakši, ošmirglanih faca, sa veštačkim kezom, pod šlemom, među salatama, baklavama i burecima, mazni spram teladi… Onda, baloni, zastave, rukovanja, obećanja…
Da sam onaj koji nisam, dakle, jedan od onih koji se takmiči pod sloganom – što su borci smešniji, turnir je uspešniji – sutradan po saopštavanju gubitničkih rezultata, (jer, svi će ovoga puta biti gubitnici u odnosu na utrošeni novac) naoružan gomilom priglupih faca, niskih čela i širokih ramena, obučenih u dva broja veća crna odela i sa federima u ušima, banuo bih u prešminkani ofis genijalca, koji mi je za leeepe novce kao ekstra, mega, giga dobro, (o)smislio medijsko predstavljanje. Onda bih tražio da mi, ali odmah tu, u kešu izbljuje svu spiskanu kintu, plus žešću kamatu. Te bi mu zbog loše obavljenog posla, zabadava, preuredio picnuti enterijer.
Hoću da kažem da je od ogromne većine tih komičnih likova, šatro cveta srpske političke elite, gora, ali u baš svakom smislu, ona gomila teških foliranata koji im servisiraju sujete: novinari, komentatori, kolumnisti, analitičari, pijarše raznorazne, politički advertajzeri i marketingaši… Zašto? Pa zato što samo zbog ogromne kinte, rade ono u šta, ni u ludilu, ni sami ne veruju.
Za Uskrs se farbaju jaja, za Đurđevdan birači – kazao bi moj prijatelj Ilija Marković, jedan od najboljih srpskih aforističara. Budući da nemam bilo šta suvislo ovome da dodam, a da ne pokvarim poentu fenomenalno sročene dijagnoze, ostaje mi da do šestog maja, do tog svetog datuma za mnogobrojne svečare i još brojnije im goste, makar na ovom mestu, umuknem o politici, nosiocima i serviserima iste, o (iza)biranju raznih fela… Kušovaću kao zaliven, štono vele moji zavičajci. Neću da učestvujem u tom velikom farbanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.