Olimpijada! Trosedmični trijumf tela i duha. Revija supermena od krvi i mesa. Nadmetanje najboljih sa najboljima. Prilika da se čovečanstvo divi, nažalost, tek retkim recidivima istinskih, od Boga stvoritelja zamišljenih, (za)datih vrednosti, koje bi ljudski rod trebalo da krase. Kadgod su, u vreme kada je veština ratovanja odlučivala, surovo i bez ostatka, ko će preživeti, a ko će se pridružiti onima na drugom svetu, zarad iskrene počasti i sveopšteg divljenja olimpijcima, ratovi prekidani.
Zato, moje iskreno divljenje i počast, baš na ovom mestu!
Mislio sam, ali neću! Neka, stoga, drugi pišu, recimo, o žestokim previranjima u Demokratskoj stranci. O velikim prestrojavanjima tamošnjim, kroz, kako me uveravaju žuti insajderi, panegirična veličanja lika i dela Dragana Đilasa… Ne bih da se bavim ni senzacijama posttraumatskog stresa Borisa Tadića. Srbija, brale. Tek kada čovek pukne, stvari i ljudi oko njega su jasni kao na pregledu na magnetnoj rezonanci. Bio si, više nisi, sori. Sad dolazi na naplatu sve ono što se činilo da će večno trajati. I nekada ponizna šuša bi da su u to naknadno naplaćivanje ugradi. Visoka je cena za aktivnosti koje je, tako metaforično, a tako sveobuhvatno opisao u svojoj pesmici Dino Dvornik, a svodi se na ‚‚guranje tamo gdje se ne smije‚‚!
Neka se ko mora smara sa nakanama Dačića i Bajatovića, Buma i Bima srpske politike. Jednojajčanih blizanaca imidža i akcije. Ovaj prvi Bum sastavlja republičku vladu, a ovaj drugi Bim po lokalu, gde god je to moguće, ih rastura. Fini dečaci.(Nego, baš me zanima, ko je istinski autor, a ko verni sledbenik u kreiranju komične frizure koju obojica tako ponosno nose? Mislim, ako bi im se friz ‚‚oštenio‚‚ eto, možda bih uzeo jedno mladunče…)
Ili, zašto bih se ovih dana nepatvorene svetkovine duha i tela bavio dvema Novosađankama, pa skoro važnim, političarkama?
Mislim na Aleksandru Jerkov i Maju Gojković.
Prva, napucana od ambicije i želje da je ima, ali baš svuda ( što vele u Sremu, i na zvanju i na sranju), te je očekujem da u slobodno vreme, tu i tamo, malo pripomogne nemačkoj kancelarki Merkel u disciplinovanju Grka i Španaca, ili britanskom premijeru Kamerunu u protokolarnim aktivnostima u vezi sa Olimpijadom. Recimo, dodeli medalja pobednicima u bejzbolu.(Ume to Aleksandra, primila je nedavno svetske prvake u – šorama. Šorama, čoveče!)
Ili, Gojkovićeva, od Šešelja, preko Nikolića, Koštunice, Ilića, Dinkića, Tadća… neprestano u traganju za sopstvenim statusnim identitetom. I uvek u produžetku nešto ili neko joj bude pogrešno. Da se zelen bor za Maju uhvati, i taj bi se jadan osušio…
Čanak? Palma? Krkobabići? Ništa i niko od tih i takvih likova u sledeće tri sedmice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
