Odjavljujući ovih dana centralnu informativnu emisiju na snažnoj elektronskoj medijskoj kući, tu, u neposrednom nam sus(j)edstvu, voditelj je poželeo konzumentima da se i dalje „gledaju, slušaju i – čitaju“!
Da! Ta koegzistencija markantne Gutenbergove zaostavštine sa aktuelnim titanima Makluanove galaksije jeste aksiom medijskog, ne samo željenog prosperiteta, već i elementarnog preživljavanja na tržištu, evo baš na sredini druge decenije novog milenijuma.
Najjače novinske kuće se trude da imaju – makar fragmentarno – respektabilna radijska i televizijska ostvarenja, baš kao što giganti u fabrikovanju elektronskih proizvoda teže da poseduju odraz svojih sočinjenija i u pisanoj reči. Tačka spajanja tih nastojanja je, naravski, internet. Sajtovi, zapravo.
Imati kvalitetan, kredibilan sajt sa svim neophodnim odrednicama toga žanra, bez obzira na svoju bazičnu radnu obavezu, jeste nešto – napisah već – što nije više samo potreba, u smislu dodatnog nusproizvoda, što će reći i atrakcija plus, već je reč o neophodnosti. Nužnosti. Jednostavno, ne može drugačije!
U prašumi informativnih (?) sajtova, globalno i lokalno posmatrano, ima baš svakakvog življa i rastinja. Od prelepog do nakaznog. Ogromna gama. Ali – kazali bi trgovci – svaka roba ima svoju mušteriju. Primenjeno, nema te ljigurine od sajta, te splačine umešane od loših tekstova i odvratnih čitalačkih komentarisanja istih, koje horde, obavezno anonimnih spodoba neće svakodnevno, ali i u ona noćna, vampirska vremena, otvarati i po njemu se dodatno uneređivati. Kažu mnogi „ljubimci slobode izražavanja“ da je to davno osvojeno i čvrsto (od)branjeno „demokratsko pravo“ na toj globalnoj komunikacijskoj mreži. Tako i nikako drugačije!
Hm… da li? Kako god, ne bih – ne bar, danas – da se bavim tim „ružnim, prljavim i zlim“, već onim dobrim i korisnim, kakvih među informativnim sajtova ima, odista, mnogo.
Recimo, onaj koji se godinama pažljivo, sa svim neophodnim zanatskim i profesionalnim zahtevima, priprema u – zbog toga formiranoj i za to zaduženoj – redakciji naše najveće nacionalne radio-televizije. One sa zaglavljem „evropske Srbije“.
Sa glodurom Ljubišom Obradovićem na čelu, ta grupa posvećenika – svakog dana i svake noći – čini ogromne napore ne bi li im zajednički posao bio što kvalitetniji. I jeste!
Rezultat je veoma pregledan, maksimalno brzo ažuriran sajt koji uz, osnovnu mu namenu da informiše o osnovnim proizvodima kuće kojoj pripada, za istom količinom angažmana puni svoje mnogobrojne stranice sa svim relevantnim događajima u nas i na zajedničkoj nam Kugli. Od najviše i najvažnije politike, pa do (često) prezaludnih zbivanja u životima onih koje, i ovde i tamo u belom svetu, doživljavamo kao uspešne ili samo kao „poznate“.
Rekoh, poduže već dobar, ovih dana je sajt RTS nanovo redizajniran, te je još bolji i zanimljiviji. Uostalom, uverite se sami…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
