Srpski mediji, preciznije, oni segmenti istih koji su usredsređeni na sportska događanja, fokusirani su ovih sedmica na izbornu kombinatoriku u dva najveća i najpopularnija fudbalska kolektiva. Normalno, kada nema istinskih uzbuđenja vezana za ona između dva gola, u nedostatku uspešnosti na međunarodnoj sceni, u odsustvu najava dolaska zvučnih pojačanja… u potpunom, dakle, mrtvilu ključnih atributa koje su ovaj sport nekada u(činili) uzrokom svenacionalne histerije, a njene ključne protagoniste bogovski obožavanim, eto dođoše dani u kojima se fudbalska raja bavi trivijama poput onih – ko će zasesti u predsedničke fotelje Crvene zvezde i Partizana.
Smešno! Pitanje je za milion dolara – ma, šta dolara, dinara naših nasušnih – upravo za žurnaliste koji pišu o skorim izborima u ovim klubovima: da li, junoše znate – ali, pošteno, bez „guglovanja“ – imena ljudi koji su rukovodili Partizanom kada je ekipa igrala u finalu tadašnjeg Kupa šampiona (1966.), ili Crvenom zvezdom, četiri godine docnije, u polufinalu tog takmičenja? (Ne bih baš da insistiram na imenima rukovodilaca iz vremena Mitića i Bobeka. Preteško je.) Nemate pojma, naravski! A zašto biste znali? Pretpostavljam da ste, ipak, čuli za Šoškića, Jusufija, Bečejca, Vasovića Kovačevića, Galića, Miladinovića… odnosno Dujkovića, Pavlovića, Karasija, Filipovića, Bogićevića, Lazarevića Aćimovića, Džajića…
Fudbal su fudbaleri! U redu, i poneki treneri. Predsednici? Svaka čast, ali oni su zaduženi za funkcionisanje kluba i, to je to. Brzo odlaze u zaborav. Ovako ili onako…
Ko će u fotelje? U Humskoj se još premišljaju. Miksaju karte. Mnogo je pretendenata.
U Ljutice Bogdana je, kao, sve jasno: jedini je kandidat Svetozar Mijailović, u klupskim i partijskim krugovima znan kao Toza. Da, taj: predsednik Crvene zvezde pre četvrt veka, kada crveno-beli behu državni šampioni, nekoliko godina u nizu, najbolji u Evropi. I na Kugli, celcatoj!
Veli Toza da bi da vodi klub kao onih ranih devedesetih prošlog stoleća. Kako? Kamo (sve)moćni SPS, a Toza u njoj aparatčik koji obećava? Na terenu Piksi, Dejo, Robi, Darko, Mile, Miha, Juga, Dika… na klupi Šeki ili Ljupko, plus Džaja, u ofisu Cvele. Sve su mogli oni…
A godine šibaju. I vek novi dođe. Milenijum!
Šta će Toza kada ga sutra pozovu na divan braća Vučić. Ili Vesić? Šta će činiti ako mu, kao kod predsednikovanja (?) Dan Tane u kabinet uđu nervozni navijači? Bogdanov, recimo? Kako će reagovati kada mu „Sever“ na postrojavanje pozove ceo tim i pola stručnog štaba?
Novo vreme, nova pravila. O, kakva je razlika – verujete mi! – u onome šta sve čovek (ne)može, u ranim četrdesetim i poznim šezdesetim… U poslu. U zadovoljstvima, još više.
Sve najbolje Tozo, generacijo, no mislim da je naše – za velika dela i slavna postignuća – prošlo. Ostade tek,“vruć vazduh“, ako se razumemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
