Počelo je veliko medijsko licitiranje sa imenima mogućih kandidata za budućeg prvog čoveka najvažnije i najveće nacionalne radiotelevizijske kuće. Imena? Zaboravite! Čista boranija. Ona zelena! Iskustvo me naučilo da se u takvim i sličnim zgodama prvo baca prašina u oči naivnoj javnosti, ispiraju se usta sa, šatro, pretendentima, ljudima, koji jadni, najčešće, pojma nemaju o čemu je reč, niti su bili u prilici da iko relevantan tim povodom sa njima razgovara. A, onda, kada kucne čas, saopštiće se ime čoveka koji će biti teleportovan u predviđenu fotelju.
Mada, da vam pravo velim, ne vidim zašto bi aktuelne režimlije uopšte menjali ove „đuliće uveoke“, osvanule na RTS nakon Tijanićevog odlaska. Rade ljudi udarnički. Svaka aktivnost predsednika države, kancelara, ministara… prati se, onako, „udbaški“. Kao senka. Svaki korak, svaka reč. Menja se programska šema, organizuju se direktni prenosi i uključenja, već po potrebi i proceni za to zaduženih kabinetuša i pijaruša. Kao za Tadića vakta. Samo se Džesi danas zove, već kako se zove. Dok se zove…
Aleksandar Vučić zna šta je funkcija kvalitetnog javnog servisa. Upoznat je on do detalja kako funkcionišu BBC, RAI, ORF… ili HRT. Uostalom, novinarsko je dete. Bio je novinarski suprug. I sam je vršio dužnost novinara. (Šta novinara, ministra, braćela moj!)
Dakle, nije ključno pitanje ko će sedeti u kojoj fotelji u zdanju u Takovskoj ulici, već kako će sistem funkcionisati. A on, taj sistem, morao bi biti potpuno u funkciji naroda. Znači i izabrane vlasti. Ali sa stilom, odgovorno, profesionalno, pravovremeno, nepristrasno…
Šta o mislite da se u Britaniji, Italiji, Austriji… ili Hrvatskoj predsednik države, recimo, potužio da ga neko prisluškuje, da je premijer rekao da sumnja da mu je razgovor sa sinom neko snimio i da je to (pazi!) pretekst za pokušaj državnog udara, da je haos od korupcije u vrhovima policije imobilisao sve pore društva… da li bi se time tamo bavili javni servisi ili neka komercijalna televizija? Pa, valjda, jasno je da u akcijama te vrste i u takvim najozbiljnijim nakanama, režim MORA da ima punu saradnju i profesionalnu pomoć najozbiljnije medijske kuće. Dakle, Vučić bi trebalo da pozove ove iz RTS i zamoli ih (hmmmm, dobro de…) da, kako znaju i umeju, dovedu, recimo, Brankicu Stanković i njenu ekipu da se bave tim i takvim temama. Dalje, ako je Ljubica Gojgić najbolji ovdašnji intervijuer (a jeste!), mora joj se, takođe, pronaći odgovarajuće mesto. (Ne da taj isti Vučić, kada dođe tamo da gostuje u nekoj emisiji mora da razmišlja i o pitanjima i o odgovorima.)
Tim redom i tim sledom. Ovde se vrlo dobro zna ko je ko i ko koliko zna i ume u domaćem novinarstvu. RTS treba da ima izuzetno kvalitetne ljude. Najbolje u tom poslu, ako je moguće…
Hoće li Vučić učiniti tako nešto? Zaboravite! A i zašto bi? Sve (mu) i ovako sjajno funkcioniše…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
