Ženidba deda Silvija

Uz nekolike, nimalo naivne, sudske procese koji su u toku, ovaj političar je neposredni akter najneverovatnijih pizdarluka. Recimo onomad je svojim sadržavljanima, žrtvama teškog zemljotresa, koji su prvu noć i mnoge buduće, proveli i šatorima, veselo poručio kako sve treba da dožive kao vikend na kampovanju; na grupnim fotografisanjima sa kolegama iz Evrope, znao je da nekima‚ „napravi uši“; nemačkom parlamentarcu je ponudio glavnu ulogu u filmu o Holokaustu; američkog predsednika Obamu je počastio konstatacijom da je zgodan i mlad, ali i da je „preplanuo“; sebe doživljava kao Isusa Hrista italijanske politike…

I naši su političari imali nezaboravna iskustva sa Berluskonijem. Tadašnjeg predsednika Tadića je sve vreme zvaničnog druženja zvao – Kluni, a ministra odbrane Šutanovca je prilikom protokolarnog fotografisanja, uz oštar prekor zbog neprimerene visine, poslao u poslednji, takozvani „magareći red“.

Posebno je S. B. bio ponosan na svoje ljubavničke i seksualne podvige, te se nekom zgodom pohvalio da ispred njegovih vrata uvek čeka red žena. Dočim on, nažalost, može samo njih osam da „obradi“! Dnevno ili noćno, nije precizirao.

E, takav Berluskoni je odlučio da se oženi. Da se malo smiri. Srećna mlada je Frančeska Paskale (28), vatrena pripadnica mladeži Berluskonijeve partije. Usput, vrlo je naočita, kažu bolji poznavaoci njenih reči i dela, i vrlo inteligentna, obrazovana mlada žena. Primetili ste, naravski, razliku u godinama budućih supružnika. Pola veka, bezmalo! „Tanti auguri, spozi!“ (Ovo sam naučio još u vreme dok je Trst bio „naš„.)

U mnogim svetskim medijima, uključujući i neke naše, uglavnom radio- stanice, bio je to penal – povod za raznorazne komentare. Najčešće za žešću sprdnju.

Neverovatna je količina narodne duhovitosti, pritom ispoljena. Mladencima su tako, uz najlepše želje, smislili gomilu korisnih poklona. Razne stimulanse, pejsmejker za nedajbože, srpski ‚‚vep‚‚ (znate ono, džezva za kafu čija se drška koristi kao proteza za ‚‚derana‚‚, a ‚‚blizanci‚‚ u slobodnom padu, pritom bućnu na dno) sve to za đuvegiju, a za ‚‚spozu‚‚ što hemijska pomagala za brzi zaborav (‚‚kako jebanje, tako sećanje‚‚), ali i ona mehanička u vidu vibratora, na sve moguće pogone. I muzičke želje su bile primerene: svatovci razni, potom Mile Kitić i Mitar Mirić, pa „Tri meteri somota“ i slične pesmice koja slave ljubav i strast – ma šta to značilo – kod parova sa ogromnom razlikom u godinama. Budući da u tom smislu, uz već rečenu, nemam neku originalnu čestitku, pozvaću se na sremačke pustahije i stih koji pevaju matorom momku, odlučnom da se oženi sa mnogo mlađom ženom: „Kad se ženi deda Sima, biće nama pič… svima…“