Adaktar – Bog skorojevića

Prema pisanju tabloida porodica Adaktar u svom vlasništvu ima kozmetički i frizerski salon. Centralna figura rijalitija je Adam Adaktar koji je sebe prozvao „Bog obrva“ a na društvenim mrežama je kritikovan zbog bahate vožnje i parkiranja.

U medijima se može pročitati da su Adaktarovi skorojevići. Dok pojedini tvrde da je reč o porodici koja poseduje milione drugi kažu da njihov biznis ni izbliza nije tako unosan.

Koliko Adaktarovi zarađuju nije važno kao ni to da li su promenili imena. To je njihova privatna stvar.

Ono što je evidentno je da su do novca i lagodnog života, koji se ne libe da prikažu u javnosti, došli tako što kozmetičke tretmane pripadnicima estrade naplaćuju „papreno“, u iznosima većim od prosečne plate u Srbiji.

Prva epizoda rijalitija je jasno pokazala da je ono što se tvrdi, da su Adaktarovi bahati skorojevići, potpuno tačno.

Kičasto obučen u markirane stvari Adam Adaktar koji svoj salon naziva „ordinacijom“ nadmeno gledaocima prikazuje luksuz kojim je okružen, ponaša se razmaženo i sa visine odbija da njegov novi lokal „bude smešten u nebitnoj ulici“.

Dok mu asistentkinja podnosi izveštaj o pripremama za predavanje koje treba da održi on nemarno gleda u svoj telefon podigavši noge na sto.

Njegova tetka Vanja oholo razgovara sa svojom asistentkinjom a drugom zaposlenom predaje na brigu svog psa prilikom ulaska u kancelariju.

Adamova baka Nadalina je u prodavnici kupila više nego što joj je potrebno i na primedbu da se na kasi formirao dugačak red zbog toga nonšalantno odgovara da je „i ona mušterija kao i sve ostale i to dobra“.

Sestra od tetke Adama Adaktara, tinejdžerka Ara sa potcenjivačkim osmehom govori o tome kako je njen brat morao da ide u državnu a ne privatnu školu kao ona „jer su valjda bila takva vremena“.

Sasvim je jasno da se televizija Pink odlučila na emitovanje ovog rijalitija zato što se on u potpunosti uklapa u „ideologiju“ njenog vlasnika Željka Mitrovića. A ta „ideologija“ ide ovako.

Potpuno je normalno da u svetu postoje bogati i siromašni. Isto tako je normalno da su neki bogati ljudi bahati a to čak može da bude i simpatično, recimo u šou programu.

Siromašni pak kroz rijaliti mogu besplatno da se zabave gledajući bogate kako se raskalašno ponašaju. A ako još budu imali i malo sreće siromašne će uočiti humani Željko i darivati im pomoć.

Kao što je izvesno da Željko Mitrović nikada neće napraviti rijaliti o životu radničke porodice u Srbiji, koji bi za razliku od „Adaktarovih“ bio interesantan, isto je tako izvesno da pitanje siromaštva niti može niti treba da se rešava dobrovoljnim prilozima bogataša.

Ono što je takođe izvesno, u uslovima izrazite ekonomske krize, je da će „Adaktarovi“ i slični projekti na kraju dovesti do kontra efekta.

Podsmevanje radništvu, njegovim pripadnicima, neće biti ni malo simpatično te će klasna svest rasti a angažovanost u socijalnim borbama biti sve veća. Bar neka „korist“ i od skorojevića.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.