Baka Prase ili Little Rich Boy

Prateći „estradne ratove“ koje Baka Prase vodi sa svojim „suparnicima“ došao sam do zaključka da on iskreno veruje da je biti jutjuber „zanimanje“, da je ubeđen da ga ljudi „hejtuju zato što su ljubomorni na novac koji je napravio“ te da je pristojno u zemlji u kojoj vlada najveća stopa nezaposlenosti a plate su najniže u Evropi hvaliti se kupovinom skupih automobila, stana i satova.

Takođe mi je potpuno jasno da je Baka Prase zaista ubeđen da „mnogo radi“ i da je sve „postigao sam“. Jednostavno, Baka Prase ne spoznaje da je imao privilegiju da ne potiče iz siromašne porodice te je mogao bezbrižno da provodi sate ispred računara gradeći svoju jutjubersku „karijeru“ i ostvari zaradu zahvaljujući broju pregleda svojih klipova.

Dok je Baka Prase „visio“ ispred kompa ne brinući o tome da li ima hrane na stolu i novca za plaćanje računa na stotine hiljada njegovih vršnjaka iz poštenih i ponosnih radničkih porodica nisu imali vremena za „bleju“ ispred računara jer da bi jeli moraju da budu na poslu od devet do 17 a neki od njih rade kako bi plaćali studije.

Ta omladina za razliku od Bake Praseta nema tu sreću da joj roditelj bude javna ličnost a detetu iz takve porodice daleko je lakše da se dokopa estrade i postane poznato. To što Baka Prase misli da „radi“ i da je „sve stvorio sam“ nije problem. Ima pravo na svoju zabludu. Problem je što iz svake njegove rečenice izbija stav „bolji sam od tebe“.

On veoma jasno takav stav iskazuje prema onima koji su „zavidni na njegov uspeh i stvoreni novac“, odnosno prema siromašnoj omladini. Zato mi je prva asocijacija na bahati stav Bake Praseta pesma britanskog pank benda Sham 69 „Hey Little Rich Boy“ u kojoj je jasno iskazan stav radničke klase o buržujskoj omladini.

Naravno, Baka Prase je samo estradni produkt klasno raslojenog društva u kome živimo. On je produkt sistema koji favorizuje negativne vrednosti poput rijaliti programa i jeftinih zabavnih sadržaja koji donose basnoslovne profite medijskim magnatima a vlastima odgovaraju jer pasiviziraju socijalni bunt osiromašenih masa. Ukratko, da nema kapitalizma ne bi bilo ni Bake Praseta. Što se tiče njegovog „ponija“, svaka ti čast, druže, ali i GSP-om se stiže do cilja.