Beograd metropola beskućnika

Na novinarsko pitanje na tu temu Šapić je odgovorio sledeće: “To je, nažalost, potvrda da Beograd zaista postaje evropska metropola, pošto nema grada u Evropi koji nema beskućnike, imaju ih čak i gradovi poput Pariza, Londona, Madrida i Rima. Da ne pričam o SAD, gde na 100 metara od Bel Era i Beverli Hilsa gde žive najbogatiji, ljudi preturaju po kantama.“

Sasvim je jasno da je ovom izjavom gradonačelnik pokušao da revitalizuje činjenicu da u Beogradu na ulici živi veliki broj ljudi. Taj podatak nije nikakva “potvrda” da “Beograd postaje evropska metropola” niti to što “beskućnika ima u Parizu, Londonu, Madridu i Rimu” može biti opravdanje za to što ih u glavnom gradu Srbije ima više od 5.000. Beskućništvo je sramota za Beograd podjednako kao i za sve druge metropole koje je Šapić naveo i predstavlja sistemski problem. Umesto da istakne da je neprihvatljivo da postoje ljudi bez krova nad glavom, Šapić je dao vrlo neodgovornu izjavu koja ne priliči gradonačelniku.

Osnovni razlog zbog čega u Beogradu veliki broj ljudi živi na ulici je siromaštvo, a ono je direktan produkt pogubne ekonomske politike koju sprovodi Srpska napredna stranka čiji je Šapić član. Posledica te politike je da su minimalna zarada i prosečna penzija niže od minimalne potrošačke korpe, da najveći broj zaposlenih radi za plate do 550 evra, da država zaposlenima sa zaradama nižim od 70 hiljada dinara daje vaučere za letovanje u Srbiji i da je stopa nezaposlenosti izuzetno velika.

U takvoj veoma lošoj socijalnoj situaciji sa kojom se suočava ogroman broj građana Srbije ni najmanje ne treba da čudi što u Beogradu živi više od 5.000 beskućnika, a ako se nešto ne promeni, biće ih sve više.

Žalosno je to što se u glavnom gradu gradi mondensko naselje za bogataše “Beograd na vodi”, infrastruktura prilagođava “turizmu noćnog života”, novac građana troši na bespotrebne službe poput “belih” dok istovremeno u njemu vlada ekstremno siromaštvo a broj ljudi bez krova nad glavom rapidno raste.

Umesto što pokušava da nađe “opravdanje” za neodbranjivo, Šapić je dužan da građanima Beograda predstavi plan na koji način će se obračunati sa pojavama koje dovode do nemaštine i samim tim do beskućništva. Šapić je kao gradonačelnik dužan da ljudima bez krova nad glavom obezbedi adekvatan prostor za stanovanje kao i da nađe način da se gradskom budžetu obezbede sredstva koja bi se usmerila na poboljšanje socijalne zaštite građana.

Nažalost, problemi beskućništva, siromaštva, lošeg socijalnog položaja stanovništva u Beogradu i Srbiji neće se rešiti dok god se aktuelna vlast ponaša kao servis interesa krupnog kapitala te subvencioniše privatne poslodavce i tako im puni džepove, propisuje niske poreze za investitore, čime im omogućava ogroman profit, uvodi dualno obrazovanje te omladinu pretvara u jeftinu radnu snagu, kao i službu izvršitelja koja ljude bezdušno ostavlja bez krova nad glavom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.