Bezumno nasilje

Nakon toga, javnost je bila isto tako sa pravom zgrožena zbog ubistva deteta i majke ispred Centra za socijalni rad Rakovica. U međuvremenu, svi smo bili šokirani zbog toga što je nesrećni Afro-Amerikanac pretučen do smrti od strane grupe Srba na Zakintosu.

Šokirani smo i ostajemo bez teksta svaki put kada pročitamo da je došlo du tuče u kojoj su koriščeni noževi ili drugo hladno oružje. Sve izrečeno kratko se može opisati nazivom pesme britanske pank grupe Newtown Neurotics – „Mindless Violence“ ili u prevodu bezumno nasilje. U svakom od tih slučajeva nadležni i stručna javnost se bave pitanjem ko je podbacio, odnosno ko je odgovoran zbog gnusnog čina koji se zbio. Drugim rečima bave se posledicama a ne uzrokom devijantnih pojava u našem društvu. Narod kaže „bolje sprečiti nego lečiti“ a jedni način da se to uradi je da se otkriju razlozi zbog čega je nasilje sveprisutno u našoj svakodnevnici. Želju da se utvrdi uzrok a ne samo posledica, nakon najnovijih slučajeva bezumnog nasilja, primetio sam samo kod Konfederacije slobodnih sindikata, koja je u svom saopštenju istakla da odgovornost leži na sistemu koji dozvoljava bedu uzrokovanu enormnim socijalnim razlikama u društvu. Slažem se u potpunosti sa ocenom KSS. Činjenica je da sistem koji podrazumeva privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnjui stvara frustraciju i želju za nasilničkim i bahatim ponašanjem kod asocijalnih elemenata. Jedni će u svom siromaštvu tražiti „izgovor“ da tuku i ubijaju žene, drugi će smatrati da im to daje pravo da biju svakog ko im se ne sviđa a treći će da pljačkaju banke jer zašto „da pati kad na brz način može da dođe do lagodnog života“. I zaista, u Srbiji je bilo daleko manje ubistava, pljački, masovnih tuča pa i takozvanih „zločina iz strasti“ pre 30 godina nego danas. Veliki filozofi Marks i Engels nikada se nisu trudili da teorijski definišu kriminal niti su ga preterano izučavali. Smatrali su ga propratnim produktom kapitalističkih društvenih odnosa. Ne primećujem da neko sa druge „strane barikada“ kada je reč o ideologiji ima kontraargument. Naravno to što je neko siromašan i potlačen ne daje mu za pravo da bilo koga ubije ili tuče. Niko mu ne daje pravo da bude kriminalac. Takvi zaslužuju najoštriju osudu i šljam su čovečanstva vredan samo prezira. Svaki pošten čovek se gnuša takvih pojava. Sa druge strane nisu samo siromašni devijantni. I oni koji imaju para smatraju da im to daje pravo da se ponašaju bahato te ne prezaju ni od najbezobzirnijih zločina jer misle da im se „može“. Sa takvim zlom se možemo izboriti samo jasnim definisanjem uzroka problema i jačanjem solidarnosti, humanizma i prijateljstva među ljudima. Samo tako možemo pobediti bezumno nasilje i odati poštu njegovim nevinim žrtvama.