Bonton

NI jedno ni drugo nije bilo izum 90-tih već tradicija koja je među beogradskom omladinom postojala decenijama. Kao u pesmi Beastie Boys – “ Fight for Your Right“ bez obzira da li je žurka na radničkom Miljakovcu ili na bogataškom Dedinju bila je bitna samo prazna gajba i partijanje. Jedino „sektaštvo“ je bilo to što je vladalo nepisano pravilo (bonton) da se na tim kućnim okupljanjima, nikako ne slušaju narodnjaci i domaća muzika. Što se tiče narodne muzike razlozi nisu bili čak ni ideološko-rokerski već je jednostavno smatrano da je to muzika „matoraca“. Što se tiče domaće rok i pop muzike ona se na kućnim žurkama nije puštala ne iz nekog prezira već zato što se smatralo da to tako treba. Jedan od razloga je svakako bila škola legendarnog kluba „Akademija“ na kojoj nije postojalo domaće veče a drugi je što je „neutralna“ najviše brit pop muzika mogla da ujedini i pozitivno deluje na tim žurkama prisutne metalce, pankere, rokabilije i darkere. U međuvremenu generacije rođene 70-tih i 80-tih su omatorile a generacije rođene u pomenutim 90-tim su stasale a stvari su se drastično promenile. Kućne žurke niko više ne organizuje. U naše vreme je bilo bitno da ne budeš izostavljen sa liste gostiju sa neke dobre žurke a sada je mladima bitno da budu viđeni na nekom splavu. Šta vredi biti na mestu zbivanja ako te nije videlo nekoliko stotina ljudi. Cilj je da „blejiš“ na splavovima gde se sluša „turbo folk and hip hop“ (Boškić iz „Državnog posla“ bi to lepše definisao nego ja), skačeš uz „hitove“ poput „Vadi, vadi pare“ ili „Ne možeš da sediš sa nama“ kako bi s vremenom postao ili postala deo čopora „gradskih faca“ koji sa prezirom gleda poštenog radnog čoveka koji nema novca za „versaće“ garderobu. Dok se njišu uz dekadentne tekstove turbo-folk muzike ali nikako i uz numere rodonačelnika socijalnog folka i heroja radničke klase sa futoške pijace Zoke Bosanca „uzorni omladinci“ se nadaju da će biti uočeni i pozvani u neki od rijaliti programa kako bi dalje „radili na sebi i promovisali se“. Analize kažu da do takvog ponašanja dolazi zbog „mentaliteta“ ili zbog nedostatka morala i inteligencije. Suština je ipak da je uzrok zastrašujuće socijalno raslojavanje koje se odvija u našem društvu te mlade prosto tera da se ponašaju na taj način. Zašto raditi u fabrici u kojoj će gazda da ti broji koliko puta ideš u toalet kad uz malo krpica i božije pomoći možeš stići do rijalitija i postati slavan i bogat. Sviđalo se to nekom ili ne dok god bude postojala socijalna nejednakost postojaće i oni koji do lagodnog života žele stići na dekadentan način ne hajući za norme građanskog morala.