Borba za pristojan, a ne bedan minimalac

Aktuelni minimalac iznosi svega 47.154 dinara i sramno je niži od iznosa minimalne potrošačke korpe koja vredi 53.000 dinara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nagovestio da bi minimalna zarada mogla da se poveća “značajno preko 50.0000 dinara” ali nije hteo da dalje govori na tu temu kako ne bi, kako je istakao, pokvario pregovore partnera u Socijalno-ekonomskom savetu.

Sa druge strane, predstavnici pregovaračkog tima Saveza samostalnih sindikata Srbije, jedne od dve reprezentativne centrale članice SES-a, saopštili su da minimalac treba da iznosi 60 odsto prosečne potrošačke korpe, odnosno 61.858 dinara .

Sindikalci ističu da će shodno rastu inflacije potrošačka korpa sledeće godine dostići nivo od 55.000 dinara, te se da pretpostaviti da neće pristati na iznos minimalne zarade niži od toga.

Relevantni podaci pokazuju da su sindikati apsolutno u pravu kada traže osetnije povećanje najnižih zarada u Srbiji koje se sa punim pravom mogu okarakterisati kao mizerne.

Od 2021. do 2023. godine prosečne neto zarade nominalno su povećane za 43,2 odsto, realno za 9,8 odsto, a minimalna zarada za 33,3 odsto, odnosno za 2,1 odsto.

U odnosu na rast cena hrane, prosečna neto zarada je smanjena za 3,4 odsto, a minimalna zarada za 10,1 odsto.

Takođe, istraživanje Centra za politike emancipacije pokazuje da plata koja pokriva osnovne socijalne potrebe iznosi 144.457 dinara.

To su u suštini dve medijalne plate u Srbiji.

Sve iznete podatke treba uvažiti kada se razgovara o iznosu minimalne zarade za sledeću godinu i postarati se da minimalac od 1.januara konačno postane pristojan a ne bedan kao što je to sada slučaj.

Ne treba gajiti iluzije da su poslodavci i Vlada spremni da prihvate predloge sindikata, to jest iznos minimalne zarade koji uvažava realno stanje u društvu.

Naime, poslodavce zanima samo profit a da bi on bio što unosniji plate koje su za njih rashod moraju biti što niže.

Vlada Srbije je pak dokazani čuvar interesa krupnog kapitala tako da ona u SES-u uvek staje na njegovu a nikada na stranu radničke klase. Tako će bez sumnje biti i ovog puta.

Stoga je potrebno da reprezentativni sindikati budu odlučni u tome da ne pristanu na cifru nižu od one koju smatraju održivom za egzistenciju radnika na minimalcu.

Nužno je da budu spremni da delaju, odnosno da pozovu zaposlene na proteste i štrajkove u slučaju da njihov predlog o visini minimalne zarade socijalni partneri ne uvaže.

Dakle, pored odlučnog stava potrebna je i volja i spremnost da se radnička prava izbore, ako je to potrebno, i na ulici svim legitimnim sredstvima.

Za to je neophodna organizovanost, disciplina i u prvom redu jedinstvo, što znači da bi u tu borbu trebalo da se uključe i svi drugi sindikati i radničke organizacije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa