Čaršijski elitizam

Ono što je karakteristično za te rasprave je specifičan čaršijski elitizam koji se manifestuje kroz dvostruke aršine u oceni učinka naših sportista na tom takmičenju. Naši momci i devojke na samom startu OI uglavnom ne postižu dobre rezultate ali bg čaršija o tome sud ne daje na osnovu kvaliteta pruženih partija već ko je priredio neprijatno iznenađenje. Tako recimo, naši predstavnici u streljaštvu koji su nas navikli da bukvalno prvog dana takmičenja osvoje medalju ovoga puta to nisu učinili i stoga su se našli na „stubu srama“. Preko vikenda je čaršija konstatovala sledeće: “ Šta je trebalo Ivani Maksimović – Anđušić da na otvaranju OI nosi zastavu kad je već nekoliko sati kasnije morala na takmičenje“. Kao olakšavajuća okolnost joj nije uvaženo ni to što nije učestvovala u disciplini u kojoj je na prošlim OI uzela medalju i da je to tek čeka na ovim. Na „meti“ stroge čaršije su se našli i drugi takmičari u streljaštvu. Jedan ugledni beogradski portal je za njihov dosadašnji nastup upotrebio izraz „debakl“. Čaršija smatra da ima pravo da komentariše i „veči broj kilograma“ i „vremešnost“ legende našeg stonog tenisa Aleksandra Karakaševića koji je ispao u prvom kolu. Loše rezultate su postigli i srpski teniseri i teniserke pa su tako u prvom kolu singl takmičenja ispale i zvezde svetskog tenisa Novak Đoković, Ana Ivanović i Viktor Troicki. Međutim, za razliku od slučaja strelaca, Karakaševića i košarkašica nije bilo čaršijskog „mrštenja“ zbog poraza a isti onaj portal koji je učinak strelaca proglasio debaklom nije se odlučio da to isto konstatuje u slučaju Novaka Đokovića i drugih tenisera. Naprotiv, za njih a najviše za Noleta se traže reči opravdanja a u „najgorem“ slučaju o njihovom lošem učinku se ćuti. Postavlja se pitanje, čemu dvostruki aršini čaršije? Zašto je poraz elitnih tenisera manje podložan kritici od poraza takmičara u sportovima gde se ne vrti velika lova? Ovaj tekst nema za cilj da umanji nespornu veličinu i dosadašnji učinak Novaka Đokovića i drugih naših tenisera i teniserki. Takođe cilj mu nije da analizira očigledan neuspeh, prvenstveno Đokovićev. To i činjenicu da se na izostanak nekog elitnog tenisera sa Dejvis kupa gleda bez trzavica a da se isti takav izostanak nekog košarkaša proglašava „izdajom“ treba da odgovore u svojoj analizi kolege sportski novinari. Cilj ovog teksta pak jeste da se pruži podrška svim srpskim olimpijcima koji nisu postigli rezultate koje smo od njih očekivali ali stoički podnose poraz i dali su sve od sebe u borbi za svoju zemlju na sportskom planu. Takođe, cilj teksta je i da apeluje na bg čaršiju da se ponaša manje elitistički i da u osudama ima isti aršin za sve jer je to jedino ispravno i pošteno.