Foto: Radenko Topalović/DanasDa je preminuo muzičar Velibor Miljković, poznatiji kao Toni Montano saznao sam u četvrtak 23. maja u poslepodnevnim časovima dok sam u redakciji pričao sa glodurom Dražom Petrovićem. Na vratima njegove kancelarije pojavila se urednica kulture štampanog izdanja Danasa Ivana Matijević i donela vest koja me je zatekla i potresla.
Poslednji put, Tonija Montana sam video pre par godina na stanici gradskog prevoza u Beogradu.
Bio je u svom prepoznatljivom rokabili fazonu a na sebi je imao belu majicu grupe The Clash.
Za razliku od većine drugih javnih ličnosti nije se ustručavao da koristi gradski prevoz što je nepobitan dokaz da je bio čovek iz naroda.
Postaje poznat 1986. godine kada se pojavio njegov prvi solo album „Toni Montano“. Od tada pa do smrti deo je domaće mejnstrim muzičke rok scene.
Ono što se o njemu pak manje zna je to da je taj muzičar bio pripadnik prve generacije pankera u Beogradu pod nadimkom Bora „Grbavi“.
Takođe, bio je osnivač i pevač benda Radost Evrope, nastalog 1979. godine.
Radost Evrope je ne samo jedan od prvih pank bendova nastalih u Beogradu nego i definitivno jedina istinska pank grupa početkom 80-tih.
Naime, iako je kritika mnoge grupe aktivne u to vreme poistovećivala sa pank rok zvukom većina njih je u praksi koketirala sa novim talasom (što je bio trend), dok je Radost Evrope striktno i dosledno sledila njujorške Ramonse i na taj način stekla mesto u istoriji kao najstariji beogradski pank bend nakon Košmara.
S obzirom da nadležni u PGP-RTS-u nisu imali razumevanja za pank, a nezavisnih izdavača u to vreme nije bilo, Radost Evrope kao i mnogi drugi bendovi nastali tokom osamdesetih nisu objavili bilo kakav zvaničan muzički materijal.
Bend se raspada 1985. i godinu dana kasnije Toni Montano započinje solo karijeru i muzički se orijentiše ka rokabili, odnosno izvornom rok zvuku.
Ljudi koji su ga poznavali kažu da je, postavši popularan, nastavio da se druži sa pankerima i izlazi na ista mesta kao i dotad. Ja sam ga viđao na berzi diskova u Studentskom kulturnom centru gde je dolazio kao posetilac.
Nikada nije prestao da sluša svoje omiljene pank bendove Sex Pistols i Ramones.
Pojedini na beogradskoj rok sceni pate od snobizma te su na Tonija Montana gledali sa podsmehom.
Valjda nije bio dovoljno velika „glava“ za njihove kriterijume odnosno nije ga zanimalo da se „uzvezdi“ kao oni.
Dok bude čitao ovaj tekst neko će pomisliti, da ali Toni Montano je imao mane i greške tokom svoje karijere. Jeste tačno je, ali ih ima i svako od nas, a najteže je uvideti i kritikovati svoje.
Bio je jedan od retkih muzičara koji je istupao protiv socijalnih nepravdi u društvu u kome živimo i sa poštovanjem govorio o sistemu u kome je rođen.
Kada bi neko od pankera 80-tih godina promenio muzičku orijentaciju govorili su mu „izdao si Sida i pank“. Činjenice govore da Bora „Grbavi“ to nikada nije uradio.
Počivaj u miru!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
