Direktor iz naroda, ali ne i po meri vlasti

Takođe, izabran je i predsednik Nadzornog odbora EPS-a Norvežanin Oluf Ulset. Te dve odluke naišle su na veoma negativne reakcije stručne javnosti u Srbiji. Eksperti naime eksplicitno tvrde da ne postoji osnov za smenu direktora Tomaševića, koji je znatno unapredio i stabilizovao poslovanje preduzeća nakon kolapsa elektroenergetskog sistema do koga je došlo nestručnim rukovođenjem dok je direktor EPS-a bio partijski postavljeni kadar iz redova SNS, Milorad Grčić.

Stručnjaci takođe tvrde da Norveška nema nikakvog iskustva u vođenju sistema koji se pretežno zasniva na proizvodnji struje iz uglja, kakav je slučaj u Srbiji, pa je shodno tome pogrešno i iracionalno da na čelu Nadzornog odbora EPS-a bude neko iz te zemlje umesto naše, koja ima veliki broj kadrova koji bi veoma uspešno mogli da obavljaju tu funkciju.

Veoma je indikativno da je Miroslav Tomašević razrešen sa pozicije na kojoj je bio nakon što su u javnost procurile informacije da mađarska elektroprivreda MVM nudi da se iz sastava EPS-a izdvoji 11 hidroelektrana i na taj način stvori zajednička firma, kojom bi upravljali Mađari.

Poslovodstvo na čelu sa Tomaševićem se kategorično usprotivilo takvom potezu smatrajući, struka tvrdi ispravno, da bi to oslabilo i obezvredilo EPS.

Takođe, Tomašević je pomeren sa pozicije koju je obavljao nakon što je u par navrata veoma argumentovano odgovorio na kritike koje je na račun rada poslovodstva EPS- uputila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Upravo zbog toga stručna javnost smatra da je Miroslav Tomašević smenjen sa funkcije jer se protivi bilo kakvoj podeli i privatizaciji Elektroprivrede Srbije.

Primetnim ćutanjem na ovu temu vlast u Srbiji, a ona je stoprocentni vlasnik EPS-a koji se bez obzira na formu pita o svemu u tom preduzeću, ide na ruku onima koji tvrde da je Miroslav Tomašević sa funkcije sklonjen kao nepodoban.

Ono što je nesporno je to da je Tomašević tokom svog mandata imao nepodeljenu podršku kako zaposlenih u EPS-u tako i građana Srbije. U poslednjih tridesetak godina to nije pošlo za rukom nijednom rukovodiocu državnog preduzeća, te se stoga Miroslav Tomašević sa pravom može nazvati direktorom iz naroda.

Takođe, nije dovoljno to što nadležni ističu da „privatizacije EPS-a neće biti“. Ako zaista tako misle onda bi trebalo da saopšte da neće biti ni javno-privatnog partnerstva koje bi uslovilo podelu ili izdvajanje delova preduzeća.

Potpuno je jasno da bi privatizacija EPS-a bio poguban potez kako za potrošače tako i za zaposlene u preduzeću. Naime, u tom slučaju bi računi za struju bili višestruko skuplji nego što su sada, iako bi plate i dalje bile među najnižim u Evropi.

Takođe, neminovno bi došlo do otpuštanja zaposlenih u EPS-u, kako bi privatni vlasnik mogao da ostvari što veći profit.

Upravo zbog navedenog, jasno je kao dan da je privatizacija Elektroprivrede Srbije nedopustiva.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.