Fudbalsko čojstvo

Poraz od tima, iz po kvalitetu pete lige Evrope, nije sramota niti iznenađenje.

Međutim, dve pobede „crno-belih“ u grupnoj fazi nad nemačkim Kelnom i činjenica da ih Nica nije nadigrala ni u jednom od dva međusobno odigrana meča (u Beogradu na stadionu Partizana bilo je nerešeno) ostavljaju žal zbog toga što na utakmici u Francuskoj tim iz Humske 1 nije izborio bar nerešen rezultat.

Taj žal je kod vernih navijača Partizana još veći ako se zna da za „crno-bele“ nije dosuđen čist jedanaesterac u samoj završnici meča u Nici.

Vatreni sam navijač Partizana još od osnovne škole.

Svaki put kada tim za koji navijam ne ostvari uspeh, teško to podnosim i danima mi činjenica da rezultat nije bio pozitivan ne da mira.

Bolje se osećam, i to samo delimično, kada Partizan u narednom meču trijumfuje. Stoga bih, kao i drugi navijači Partizana, bio presrećan da je penal u Nici dosuđen i da je nakon toga postignut gol koji bi obezbedio remi.

Radovao bih se tome istim intenzitetom kojim bih vodio svoj klub makar bio poslednji na tabeli bez osvojenog boda. Za navijača Partizana vernost prema klubu je na prvom mestu.

Ipak, i da su „crno-beli“ izbegli poraz na toj utakmici moj stav bi bio isti kakav imam sada, a to je da je Nica bila bolja i zasluženo pobedila. Tu dileme nema.

Shodno tome, bio sam veoma ponosan na šefa stručnog štaba Partizana Gordana Petrića, koji je posle meča u Nici izjavio da je domaći tim bio bolju i da „parni valjak“ nije zaslužio da osvoji bod.

Na njega sam dosad bio ponosan što je nakon katastrofalnog početka sezone, zbog čega je tadašnji trener Partizana Ilija Stolica bio smenjen, izveo tim iz krize.

Sada sam još više ponosan na njega zbog toga što je pokazao čojstvo, odnosno nešto što se u fudbalu ne viđa često.

Lako se trijumfalno udarati rukom po grudima i biti gord nakon pobede. Ali smoći snage i samokritikovati se zbog slabe igre i reći da je protivnik bio bolji je nešto što se retko može čuti na fudbalskim ali i drugim sportskim terenima.

Dokaz da je to baš tako je podatak da su posle završetka meča dvojica igrača Partizana za poraz od Nice tražili izgovore kroz konstatacije da nisu „imali sreće“ i da je „Nica iskoristila loš dan crno-belih“, istovremeno bez snage da priznaju da je protivnik bio bolji. Istina, to je izrekao treći igrač Partizana, ali tek nakon što je čuo izjavu svog trenera.

Iako neko može da pomisli da je ovo tekst o sportu on to jeste samo posredno. Njegov cilj je da ukaže da bi nam bilo bolje, u svim sferama života, da smo samokritičniji i racionalniji i da se rukovodimo čojstvom a ne niskim strastima. U tom smislu, još jednom velika pohvala i bravo za Gordana Petrića.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.