Gladna deca “ekonomskog tigra”

Ta inicijativa je ukazala i da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa rizika od siromaštva u našoj zemlji zvanično iznosi 20 odsto.

U poslednje dve godine više od petine korisnika u Srbiji izgubilo je pravo na novčanu socijalnu pomoć, koja iako iznosi samo 11.674 dinara po pojedincu i predstavlja tek 44 odsto iznosa prihoda koji je jednoj osobi potreban da bi prešla prag rizika od siromaštva.

Prag rizika od siromaštva je, prema poslednjim raspoloživim podacima, 26.509 dinara mesečno za pojedinca, odnosno 55.668 dinara za porodicu sa dvoje dece.

Podaci RZS pokazuju i to da 14 odsto građana u Srbiji ne može sebi da priušti da par puta pojede meso ili ribu a grejanje svog doma 9,5 odsto stanovnika.

Skoro polovina, odnosno 49,7 odsto populacije tvrdi da im troškovi stanovanja značajno opterećuju kućni budžet.

Izneti podaci jasno ukazuju da iako nadležni tvrde da je Srbija “ekonomski tigar” u regionu u realnosti u njoj caruje siromaštvo.

Prosečna plata, čime se vlast veoma diči, u ovom trenutku iznosi oko 100 hiljada dinara međutim medijalna zarada je niža od 77.570 dinara a nju prima polovina svih zaposlenih u zemlji.

Da i država prećutno prepoznaje gde su granice siromaštva ilustruje i podatak da svi čije su zarade ispod 80.000 dinara imaju pravom na besplatan vaučer za letovanje u Srbiji.

Kada je reč o iznosu minimalne zarade ona je niža nego u Srbiji samo u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji.

Da se kod nas živi oskudno pokazuje i podatak da je prosečna penzija niža od minimalne potrošačke korpe.

Nije potrebna detaljnija analiza prikazanih podataka da bi se zaključilo da je nužno preduzeti niz mera kako bi se životni standard građana Srbije popravio, odnosno kako bi oni mogli da žive pristojno.

Jedna od tih mera svakako mora da bude značajno uvećanje minimalne zarade najmanje u iznosu koji su pre nekoliko dana u pregovorima sa Vladom i poslodavcima izneli predstavnici reprezentativnih sindikata.

Potreban je naravno i rast svih drugih zarada.

Nužno je i da državna kasa bude puna kako bi nadležni mogli da odvoje značajna sredstva za jačanje socijalne zaštite kao i da sprovode projekte koji bi omogućili da se smanji visoka stopa nezaposlenosti, jednog od glavnih izazivača nemaštine.

Budžet pak ne može da bude pun sve dok vlast u Srbiji ne odustane od pogubne politike zaduživanja, deljenja subvencija privatnim poslodavcima kako bi oni uvećali svoje profite i finansiranja projekata od kojih građani nemaju nikakvu korist, poput izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona.

Jedino ispravno rešenje je da Vlada promeni svoj ekonomski kurs i počne sa procesom reindustirjalizacije.

Stvaranjem velikih moćnih privrednih sistema prosperirala bi i mala i srednja preduzeća koja bi ih opsluživala.

Iako ekonomska logika nalaže realizaciju svega nabrojanog nadležni ne preduzimaju ništa od toga a njihova priča o “ekonomskom tigru” ostaje samo prazno slovo na papiru i propagandni trik.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.