Gledanje svog posla

Počeo je da gura mladića ka izlaznim vratima pozivajući ga na fizički obračun napolju.

S obzirom na to da je on to odbio zgrabio ga je za jaknu i bukvalno bacio na vrata.

To mu je bilo malo pa je uz uvrede i psovke nasrnuo na mladića ošamarivši ga.

Mladić je sve vreme bio pribran i napadaču je rekao da ne želi da pravi probleme u javnom prevozu nakon čega je seo na sedište.

Prizori svađa i fizičkih obračuna u gradskom prevozu nisu retkost.

Ono što izaziva nevericu ali i revolt je da se u autobusu među ostalim putnicima nije našao niko ko bi zaustavio bezočno maltretiranje mladića od strane besprizornog huligana.

Kako drugačije nazvati nekog ko vređa, psuje, gura i udara osobu koja ne želi fizički obračun?

Neodgovorno je ali i neprofesionalno što vozač u trenutku sukoba nije zaustavio autobus zbog incidenta koji se dešava.

Na snimku se jasno vidi kako se vozilo sve vreme kreće dok se nasilnik iživljava nad mladićem od koga je krupniji.

Izgovor se ne može naći u tvrdnji da vozač nije video šta se dešava.

U vozilu je naime bilo malo ljudi a nasilnik je vikao tako da je šofer morao da ga primeti.

Imao je obavezu da zaustavi autobus i upozori huligana da prestane sa nasiljem ili da pozove policiju zbog kršenja javnog reda i mira.

Vozač je dužan da brine o bezbednosti putnika.

Takođe, tokom fizičkog obračuna može da dođe do oštećenja vozila i ugrožavanja bezbednosti saobraćaja što je još jedan razlog zbog koga je vozač morao da stane.

Niko od putnika nije pritekao u pomoć napadnutom mladiću niti pokušao da zaustavi nasilnika.

Na snimku se čuje glas žene koja moli napadača da prestane sa maltretiranjem mladića.

Svi ostali u autobusu su bili potpuno nezainteresovani za dešavanje. „Gledali su svoja posla.“

To je naravno pogrešno i nekorektno jer je u takvim situacijama potrebno biti solidaran i pomoći ugroženom.

Na portalima su se mogli pročitati komentari kako se ne treba mešati u fizičke sukobe jer oni koji u njima učestvuju mogu biti naoružani.

Toga se svakako treba čuvati međutim, u konkretnom slučaju, zajedničkim nastupom putnici su mogli uspešno da onemoguće napadača.

Ranije su građani bili solidarniji i spremniji da pomognu osobi u nevolji nego što je to slučaj sada.

Nažalost, došlo je do otuđenja na koje utiče niz faktora a jedan od njih je i individualistički pogled na svet koji se propagira u društvenom sistemu u kome živimo.

Praksa pak pokazuje da takav način razmišljanja nije ispravan.

Jednostavno, kao što bi svako od nas očekivao da neko pomogne njemu bliskoj osobi napadnutoj u prevozu isto tako treba da zaštiti drugog koji se obreo u nevolji. Samo ako tako budemo rezonovali i delali, bićemo znatno bezbedniji i sigurniji.