Igra prestola

S obzirom da sam odgledao sezonu, mogu se u potpunosti složiti sa takvim načinom razmišljanja. Međutim, ono što mi više smeta od toga je potpuno prihvatanje pa čak i glorifikacija socijalne hijerarhije, tipične za brojna dela epske fantastike. Ta, po meni u potpunosti neprihvatljiva praksa koju je započeo Tolkin u svojim delima je veoma vidljiva i kod Martina. Jedina razlika je što likovi nisu „crno-beli“ kao Tolkinovi (pozitivci su dobri i leoi a negativci loši i ružni) i znatno su realniji. Međutim, i kod njega se zna „ko kosi a ko vodu nosi“. Iako je reč o izmišljenom svetu paralele sa stvarnim životom su više nego vidljive. Evidentno je da autori knjige i serije nijednom rečju ne kritikuju klasnu podelu i socijalne razlike u „Igri prestola“.

Tako su dva „najpozitivnija“ lika u stvari objektivno gledano ništa drugo do najobičniji negativci. Prva je surova i tvrdoglava Deneris Targerijan. Samo zato što misli da je legitimni naslednik prestola koji su na silu uzeli njeni preci ona smatra da je normalno da predvodi moćnu armadu  u osvajački pohod , a realno njene trupe sačinjene uglavnom od boraca seljačkog porekla sa drugog kontinenta, navodno „oslobođeni“ robovi, nemaju nijedan jedini razlog da se bore za nju. Ona im formalno daje slobodu da je ne poslušaju ali ako bi se oni na to zaista i osmelili proveli bi se kao i svi njeni neprijatelji, spalila bi ih vatra koju bljuju njeni zmajevi kojima je nagrada za bespogovornu poslušnost prema njoj sloboda da mogu da čine zločine prema civilima i stoci kad požele. Njen partner je Džon Snežni, kvisling  sa Severa kontinenta Vesteros čija porodica Stark čas služi jedne čas druge gospodare sa Juga. Pri tome sa svojim vazalima tlači kmetove a kao pripadnik Noćne straže koja štiti granice Vesterosa vodi borbe i sa ponosnim narodom iza Zida koji ne priznaje gospodare i ne želi da kleči.Suštinski posmatrano ne postoji razlika između njih dvoje i „zvaničnog“ negativca Sersei Lanister i njenih saveznika. I jedini i drugi su uzurpatori, tlaćitelji i osvajači za čije interese ginu običi ljudi koji u suštini nemaju razloga da se međusobno ubijaju. Iako je Vesteros u feudalizmu, nema seljačkih buna i likova poput Matije Gubeca koji bi poveli narod protiv bahate gospode.

A i zašto bi? Ako savremeno društvo smatra da je sasvim normalno da neko ima milijarde  dok drugi prosi na ulici zašto bi Martin sad „talasao“ . Na taj način se ne dolazi na listu od 100 najuticajnijih ljudi na svetu na kojoj se obreo. Ako se  zna i da je još od vremena „holivudskih crnih lista“ iz pedesetih američka kinematografija alergična na „levi radikalizam“ onda je sasvim jasno zašto treba izbegavati likove poput Spartaka ili Kromvela. Samo se treba držati prihvacene hijerarhije i uspeh i novac sz zagarantovani.