Industrija

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

Drugar Pera je voleo da ponekad ode, da pozdravi prijatelje koji su tamo bili stalni gosti pa sam i ja par puta otišao sa njim. Najradosniji trenutak u oba slučaja bio mi je kada je Pera, inače poznati beogradski „metalac“, rekao „dosta smo bili, idemo na Akademiju“. „Industriju“ nisam voleo jer je bila klub tehno muzike, što je za mene kao pankera „disko“ koji je pak „naš najveći neprijatelj“ kako su to znali da kažu Kud Idijoti. Kao i svaki panker ljude koje izlaze u „Industriju“ sam smatrao „šminkerima“ i delio sasvim drugačiju muzičku ideologiju i etiku od njihove. S vremenom je „Industrija“ nestala sa mape beogradske klupske scene a potpuno simbolično paralelno je gašena i beogradska industrijska zona u opštini Rakovica. U srednju školu sam išao u Četvrtu gimnaziju, u kojoj je bilo đaka iz radničkih četvrti poput Miljakovca, Kanarevog brda, Vidikovca, dosta drugara iz odeljenja je bilo baš odatle tako da su mi ti krajevi, kao i ta nekadašnja industrijska zona, dobro poznati. Jedan po jedan propadali su industrijski giganti poput IMR-a, Jugostroja, Rekorda, DMB-a koji su zapošljavali 20.000 radnika. Industrijska i druga velika preduzeća nestajala su i u drugim delovima grada. Struka kaže da ne samo da tako nije moralo da bude već da je to bilo potpuno pogrešno. Ekonomski eksperti tvrde da Beograd ne može biti samo grad usluga, trgovine i turizma te da mu je neophodna reindustrijalizacija kao i čitavoj Srbiji. Samo reindustrijalizacija može da bude zamajac privrednog razvoja, kažu ekonomisti. Pojedine političke snage su agitovale za reindustrijalizaciju Beogradu u minuloj predizbornoj kampanji. Izbori su okončani, rezultati su poznati, uglavnom su bili i očekivani, a ono što je zanimljivo je da li će se priča o reindustrijalizaciji Beograda i radničke Rakovice održati i nakon izbora ili će biti zaboravljena. U tom smislu i republičke i gradske vlasti bi, pored započinjanja reindustrijalizacije, trebalo da poslušaju glas stručne javnosti te da po svaku cenu sačuvaju PKB-a i dodatno ga ojačaju razvijajući prerađivačke kapacitete. Ovo poslednje skromno predlažem ne samo zato jer sam sentimentalno vezan za lokalnu prodavnicu PKB-a u svom kraju već jer bi to objektivno bilo dobro za državu, grad, potrošače i zaposlene. Gubitak kluba „Industrija“ za poklonike tehno muzike nije bio fatalan jer su prešli u druge klubove, ali potpuni nestanak industrijskih preduzeća za Beograd bio bi nenadoknadiv krah.