Investicije koje ništa ne donose

Predsednik Vučić se pohvalio da je reč o rekordnoj sumi kao i da su rezultati u prve dve sedmice 2024, kada je po tom osnovu ostvareno 118 milona evra, dobri kao i da rast direktnih stranih investicija za ovu godinu očekuje u oktobru i novembru.

Iako je Vučić, po svemu sudeći, veoma ponosan na priliv investicija u našu zemlju ono što treba konstatovati je da strani kapital koji posluje u Srbiji iz nje iznese znatno veće sume novca od onih koje je uložio ma koliko one „rekordne“ bile.

Takođe, visok nivo direktnih stranih investicija ne menja činjenicu da je životni standard u Srbiji prilično nizak, stopa nezaposlenosti veoma visoka a plate među najnižima u Evropi.

Shodno tome da strani kapital na naše prostore dolazi sa ciljem da profit odnese a ne da ga donese lako se može zaključiti da građani Srbije nemaju gotovo nikakve koristi od takozvanih direktnih stranih investicija.

Bez obzira na to predsednik Vučić ne odustaje od svog neoliberalnog ekonomskog kursa koji se isključivo orijentiše na ulaganja stranog kapitala i privatnog sektora.

Epilog te, potpuno pogrešne ekonomske politike, predstavljaju činjenice da su minimalna zarada i prosečna penzija u Srbiji niže od iznosa minimalne potrošačke korpe a da najveći broj zaposlenih u našoj zemlji prima plate u vrednosti do 66.000 dinara što je znatno niže od iznosa prosečnog ličnog dohotka koji je 89.956 dinara.

Da privreda Srbije kroz orijentaciju na direktne strane investicije znatno više gubi nego što dobija jasno ukazuju podaci.

A oni govore da su svih 15 najvećih izvoznika u Srbiji u vlasništvu stranog kapitala. To znači da sve što se zaradi nakon što se državi plate porezi, a oni su u Srbiji za strane investitore među najnižima u regionu, kao profit vlasnika odlazi iz zemlje.

Takođe, od pet kompanija sa najvećim ostvarenim profitom u prošloj godini u Srbiji čak četiri su strane. Dakle, ostvareni profit se u najvećoj meri odliva iz naše zemlje a ne zadržava u njoj.

Neko će reći, da ali strani investitori zapošljavaju građane Srbije.

Mnogi od njih to čine tako što dobijaju subvencije od Vlade, zaposlenima isplaćuju minimalne zarade i korišćenjem jeftine radne snage ostvaruju enormno visoke profitne stope.

Neki od njih pak, kada istekne period u kome su garantovane subvencije iz državne kase, odlaze iz Srbije tražeći novo tržište na kome je radna snaga još jeftinija i tako naše građane ostavlja bez posla.

Dok god se ekonomska politika Srbije bude zasnivala na stranim ulaganjima, ma koliko ona visoka bila, domaća privreda će biti slaba a životni standard loš.

To se može promeniti odustajanjem od pogrešne orijentacije koja se isključivo zasniva na stranim investicijama.

Umesto toga potrebno je započeti proces reindustrijalizacije kroz stvaranje velikih privrednih sistema i pokrenuti nacionalnu razvojnu banku koja bi kreditirala poslovne poduhvate domaće privrede.

Osnivanje državnih holdinga bi povećalo zaposlenost i ubrzalo ravnomeran razvoj zemlje. Subvencije investitorima je nužno ukinuti a novac namenjen tome usmeriti na razvoj programa zapošljavanja i socijalne zaštite.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.