Istinski heroj

Iako je čin Aleksandra Živanovića istinski hrabar, herojski i plemenit te iako on već 10 godina putnike redovno preko razglasa upozorava da su džeparoši u vozilu sem nekoliko tekstova u novinama nije izazvao veću pažnju. To je potpuno nepravedno jer u moru lažnih „heroja“ primer hrabrog vozača treba posebno i sistematski isticati. Izgleda da čovek mora da bude „elitna“ javna ličnost kako bi dobio priznanje.

LJudi iz naroda poput Aleksandra Živanovića očito tu privilegiju nemaju. Niko od nadležnih se nije oglasio i pohvalio Živanovićevu požrtvovanost i građansku i profesionalnu odgovornost. On ni ne traži bilo kakvu nagradu za svoje postupke, niti od gradskih čelnika niti od putnika koje je spasao od krađe, već samo želi da mu se garantuje bezbednost. Nažalost Živanović je na meti kriminalaca kojima je pokvario „posao“.

A očito je reč ne o narkomanima koji po vozilima GSP „operišu“ nasumično već o organizovanoj kriminalnoj bandi koja je putnicu do autobusa broj 31 pratila od banke iz koje je izašla. Nakon što ih je svojim upozorenjem sprečio u činjenju nedela džeparoši su se ustrmili na Živanovića preteći mu nožem. Pre dolaska policije koju je pozvao na Slaviji zaustavivši vozilo kriminalci su imali dovoljno vremena da izađu iz autobusa i da nastave sa na sreću neuspešnim pokušajima da dođu do Živanovića u vozačkoj kabini. Postavlja se pitanje zašto je policiji u centru grada trebalo čak pet minuta da dođe „na lice mesta“. Gde su bili komunalni policajci.

Suzbijanje delatnosti džeparoša takođe spada u održavanje komunalnog reda. Međutim, o „podvizima“ komunalnih policajaca dosad smo mogli čitati samo kada je reč o prodavcima ili građanima bez karte ali nikako i o „duelima“ sa uličnim huliganima ili džeparošima. Zar baš nakon ovog incidenta ne bi trebalo pojačati patrole policije i njihovih kolega komunalaca po stajalištima GSP ili preduzeti druge mere za suzbijanje džeparoša.

Najtragičnije je što su isti džeparoši koje je pre neki dan Živanović sprečio u „akciji“ već pretili tom hrabrom vozaču i pravili mu „sačekuše“ posle posla. Kako je moguće da su i pored toga i dalje na slobodi. Takođe je porazno što niko od putnika u vozilu na liniji 31 nije pokušao povicima ili zvanjem policije da pomogne napadnutom vozaču. Činjenica je da u savremenom društvu u kome vlada otuđenost i nesolidarnost herojske primere poput Alekdandra Živanovića treba isticati i hvaliti a one koji delima demonstriraju svoju ljudskost treba štititi i ukazivati im poštovanje i najviša priznanja.