Ovih dana u žiži interesovanja beogradske čaršije je da li će Nikola Jokić nastupiti za košarkašku reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu. Meni lično to nije toliko bitno.

Naravno, bilo bi mi veoma krivo da do izostanka dođe jer bi bez sjajnog igrača NBA ligaša Denver nagetsa naša reprezentacija bila znatno oslabljena. Želim da kažem u stvari da mi je daleko bitnije da Jokić hoće da igra za dres sa državnim grbom ali na žalost ništa ne zavisi od njega već od dobre volje američkog kluba da li će ga pustiti. „Alergičan“ sam na one igrače koji svojevoljno odluče da ne igraju za reprezentaciju „kako bi se odmorili“ ili „proveli vreme sa svojom porodicom“. Sasvim mi je jasno i zašto se čaršija bavi Jokićem. Nakon što Novak Đoković više nije teniser broj 1. na svetu javnost mora da ima svog novog ljubimca i to je sasvim zasluženo Jokić. Ono što je problematično i što predstavlja svojevresnu nepravdu prema tom vanserijskom košarkašu je činjenica da je tek sada u centru pažnje a da je pravde to bi bio već pre dve godine. Zašto je to tako? Pa, razlog je snobovska tendencija javnosti da prati karijeru samo veoma poznatih individualnih sportista a kada je reč o ekipnim takmičenjima samo onih igrača koji su u inostranstvo otišli iz Zvezde i Partizana ( u fudbalu donekle i Vojvodine). Da li ste možda imali prilike da čujete dovoljno podataka primera radi o fudbalskim reprezentativcima Srbije Branislavu Ivanoviću ili Nemanji Matiću dok su igrali u zemlji? Naravno da niste. Tu je reč o nedovoljnoj pažnji sportskih medija i ljudi koji prate sport ali šta ćemo sa činjenicom da su oni postali reprezentativci tek kad su se dokazali u inostranstvu. Dakle i stručna javnost ne ceni dovoljno igrače iz „malih“ klubova. Tu sudbinu je doživeo i Nikola Jokić. S obzirom da je u NBA otišao iz ekipe Mega Leks njegovu prvu sezonu u tom takmičenju sportski mediji nisu dovoljno pratili. A on je u toj sezoni od 80 utakmica koje je odigrao 55 puta počeo kao starter i zvanično je bio treći najbolji novajlija u ligi. U svojoj prvoj sezoni, kažu poznavaoci, imao je bolji statistički učinak od Bobana Marjanovića. Ali popularni Bobi je u NBA otišao iz Zvezde te se njegova rola mnogo pažljivije pratila od Jokićeve. Tek kad je sjajno odigrao košarkaški turnir na Olimpijskim igrama u Riju Jokić je postao „zvezda“. Od tada svi znaju za njega. O njegovom učinku se sada redovno može čuti u sportskom prilogu centralne informativne emisije na javnom servisu.

Nisu samo igrači koji iz velikih klubova odu u inostranstvo znalci. Sjajni sportisti su isto tako i oni koji su igrali za manje klubove. Prema njima se čini nepravda što ih svi primetimo tek kada se „dokažu“ izvan naših granica. U to ime slava svim sportistima iz „malih“ kolektiva koji svojim angažmanom svakodnevno dokazuju da snobizma u sportu ne sme biti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari