Jugom na Andželikse

Razloga za odustajanje je bilo mnogo. Cena karte, put do Novog Sada, godine, vrućina. Sa druge strane, srce me je vuklo ka tamo pa su me muke otići ili ne morile non stop. Tačno osam dana pred nastup ta dva benda slučajno sam naleteo na drugara i komšiju Jakova koji takođe sluša pank. Pitao me je hoću li ići te da se i on premišlja zbog obaveza ali da mu ipak javim ako krenem. Došao sam kući i poslao poruku bratu Dejanu da li su mu kola u voznom stanju. Nakon što sam dobio pozitivan odgovor prelomio sam da idem. Obavestio sam Jakova i tako je rešeno da Dejan, on i ja 8.jula krenemo put Novog Sada.

I tako je iz beogradskog kraja, poznatog kao Bruklin-29. novembar u 19 i 30 časova tročlana motorizovana pank ekipa krenula na svoj put. Kako i dolikuje pankerima do Novog Sada smo se truckali u starom „jugu“ moga brata. Iako ne izgleda atraktivno crveni ali samo delimično ofarbani „jugić“ kako ga od milošte zove Dejan dovezao nas je do cilja. I ima neke simbolike u tome što smo se na svirku levičarske grupe poput Angelic Upstarts odvezli vozilom nastalim u fabrici automobila „Zastava“, ponosu socijalističke Jugoslavije u čijem tadašnjem glavnom gradu je 1985. godine taj bend održao koncert. Poseban razlog da odem na Andželikse je činjenica da je pevač benda Mensi sjajan čovek. Ima profil na fejsbuku i redovno se dopisujem sa njim. Iako je velika faca u pank pokretu nikad ga nije mrzelo da odgovori na bilo koje od mojih brojnih pitanja. A koliko je veliki čovek je pokazao kada me je videvši me u prvom redu pozdravio pokretom ruke. Još je važnije što je svima koji su došli u subotu obećao da će sledeći put da im plati kartu, pivo, da majicu benda i popriča sa svakim. Andželiksi su tokom nastupa demonstrirali da su istinski bend radničke klase. Pesme „Solidarity“ i „Anti-Nazi“ su izazvale ovacije publike. Jakov i ja smo dugo čekali na priliku da pogledamo Discharge i konačno uspeli iz četvrtog puta. Osnivači D-beat zvuka su svojom svirkom pokazali zašto su jedan od največih pank bendova svih vremena. Ono što mi je najviše prijalo je da sam bio okružen istomišljenicima kako u publici tako i na bini. Taj osećaj je najbolji motiv za upornu borbu sa svakodnevnim životnim problemima. Frontmen bg pank grupe Vox Populi Rudar je puštao sjajnu muziku u pauzama nastupa, ne mogu a da se ne pohvalim time da sam saznao da Daško i Ljuba iz ns pank benda Red Union čitaju moje kolumne, a sreo sam i drage prijatelje poput MIljana iz Novog Sada i Lazara iz Vranja kao i mnoge druge. Dok je „jugo“ prkosno tutnjao ka Beogradu srce mi je bilo puno.