Foto: Radenko Topalović/DanasKrajem februara Grad Beograd prodao je na berzi svoj kapital u “Lasti” i novi vlasnik 11,47 odsto akcija tog beogradskog saobračajnog preduzeća postao je nepoznati kupac koji je sakriven iza takozvanog kastodi računa.
Takav način kupovine mu omogućava da ostane anoniman zbog čega se spekuliše da je udeo u vlasništvu “Laste”, čiji je najveći vlasnik i dalje država Srbija, preuzela neka privatna konkurentska prevoznička firna.
Inače, “Lasta” se nalazi na spisku 54 preduzeća za koje Ministarstvo privrede sprovodi analize i pripreme za privatizaciju te se u javnosti prodaja akcija Grada Beograda posmatra kao prvi korak u tom procesu.
Pristalice prodaje tog preduzeća tvrde da toga mora doći zbog, kako kažu, njegovog lošeg poslovanja. Naime, prema podacima za prvu polovinu 2023. godine neto gubitak “Laste” iznosi 194 miliona dinara dok je u 2022. godini bio 935 miliona dinara, što je skoro dva puta više nego u 2021.
Sa pravom se treba zapitati zbog čega “Lasta”, preduzeće koje ima iskusne vozače, mrežu autobuskih stanica, profitabilne linije na domaćim kao i međunarodnim linijama, zagarantovan prihod od 270 miliona dinara , po osnovu ugovora sa Gradom Beogradom za obavljanje usluga prevoza na prigradskim i lokalnim linijama, ugovore sa velikim preduzećima o prevozu njihovih zaposlenih, posluje sa gubitkom?
Naime, sve nabrojano “Lasti” omogućava da unosno zaradi umesto što grca u dugovima. Da to preduzeće može uspešno da posluje najbolje pokazuje podatak da je u 2022. ostvaren prihod u iznosu od sedam milijardi dinara.
Izvesno je da “Lasta” probleme ima ili zbog toga što se preduzećem ne upravlja na adekvatan način ili zato što se država kao vlasnik ne stara da mu stvori uslove za uspešno poslovanje ili je pak u pitanju i jedno i drugo.
Privatizacija “Laste” bila bi pogubna kako po vitalne interese zaposlenih u tom preduzeću tako i države kao njenog vlasnika.
Praksa pokazuje da gde god da privatizacija nastupi dolazi do navodne “racionalizacije troškova poslovanja”, odnosno stvaranja uslova za sticanje što većih profitnih stopa. Drugim rečima, da bi ostvario što unosniju zaradu vlasnik će se orijentisati na otpuštanje radnika.
To zaposlene u “Lasti” dovodi u opasnost od gubitka radnog mesta u uslovima ekonomske krize a državi stvara problem sa uvećanjem broja nezaposlenih.
Ne postoji nijedan razlog da se “Lasti” ne omogući da posluje profitabilno.
Da bi do toga došlo pre svega je potrebno da nadležni u vlasti povuku odluku o privatizaciji preduzeća jer taj proces niti je uslov niti je garant za uspešno poslovanje.
U Evropi posluju saobraćajna preduzeća u državnom vlasništvu koja su profitabilna te ne postoji razlog da takav slučaj ne bude i sa “Lastom”.
Nakon što se nepotrebna odluka o privatizaciji povuče “Lasti” treba omogućiti da dođe do kredita za koji je preduzeće apliciralo, kako bi se, između ostalog, kupila nova vozila i izmirila dugovanja.
Tako se stvaraju uslovi da svi zaposleni ostanu na svojim radnim mestima a država inkasira sredstva potrebna za popunu budžeta.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
