Kraće radno vreme, veća produktivnost

Svaka inicijativa da se radno vreme skrati u potpunosti je ispravna i pravdoljubiva, za šta postoji niz argumenata, pa bi je zbog toga trebalo i usvojiti. Ono što je neosporno je to da bi donošenjem takve odluke profitiralo društvo u celini. Uspostavljanjem četvorodnevne radne sedmice ili skraćenjem radnog vremena sa osam na šest sati proizveli bi se samo benefiti. Naravno, takav proces bi morao biti uslovljen time da bez obzira na skraćenje radnog vremena plata zaposlenog ostane ista. U suprotnom, radnik bi bio oštećen jer bi ostao bez dela nadnice.

Skraćenje radnog zaposlenom bi obezbedilo više slobodnog vremena a to je svakako značajno. Suština rada je da čoveku garantuje egzistenciju kao i mogućnost da period dok nije na poslu provede što ugodnije i kvalitetnije. Manje radnih sati bi obezbedilo da zaposleni bude odmorniji i raspoloženiji prilikom dolaska na posao.

To bi omogućilo i ostvarivanje veće produktivnosti na radnom mestu što je svakako i u interesu poslodavca. U periodu postojanja SFR Jugoslavije u nekim fabrikama je eksperimentalno uvedeno šestočasovno radno vreme koje je dovelo do veće produktivnosti. Sasvim je sigurno da bi se identični rezultati postigli i danas ako bi se primenio takav sistem. Druga korist se ogleda u tome što je odmorniji radnik u znatno manjem riziku od povreda i bolesti. I to ide u korist poslodavcu jer se na taj način smanjuju razlozi za odlazak zaposlenih na bolovanje.

Korist od uvođenja kraće radne sedmice imala bi i država jer bi se javila potreba za dodatnim zapošljavanjem, što bi smanjilo broj nezaposlenih, koji je u Srbiji prilično veliki. Naime, u svim kolektivima u kojima je potreban smenski rad, poput fabrika, bolnica i tako dalje, bilo bi nužno angažovati novu radnu snagu.

Takođe, radnička klasa je nezamenljiv šraf u procesu proizvodnje jer je jedino ona ta koja stvara višak vrednosti, odnosno profit, pa shodno tome društvo o njenim interesima i te kako treba da vodi računa.

S obzirom da privatni poslodavci u Srbiji nisu voljni da pristanu na to da se radno vreme skrati, jer im je cilj ostvarivanje što većih profitnih stopa, a da se iz prakse zna da je Vlada servis interesa krupnog kapitala a ne građana postavlja se pitanje na koji način to ostvariti. Pod izgovorom da je radno vreme u Srbiji već ispod 40 sati zbog korišćenja pauza poslodavci tvrde da za njegovo skraćenje nema prostora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi ni da čuje da nedelja za radnike u trgovini bude neradan dan, pa je teško poverovati da bi on mogao da se založi za inicijativu za kraće radno vreme.

Iznošenje ideja o skraćenju radnog vremena u javnost , samo po sebi, takođe neće doneti nikakav rezultat. Jedini način da se nadležni privole da do toga dođe je zajednička akcija svih sindikalnih i radničkih organizacija, što bi podrazumevalo i organizovanje protesta pa čak i generalnog štrajka.