Lažna viša klasa

Da ta suma ne samo da nekog ne čini pripadnikom više klase već da mu, umesto toga, jedva obezbeđuje skroman životni standard prvo su ocenili brojni komentatori na društvenim mrežama a potom i sindikalci.

Profesorka Žarković je pak za Danas objasnila da se “srednja klasa računa kao dohodak između dve trećine i dvostruke vrednosti medijalnog dohotka”. – Pri tome, to je ekvivalentni dohodak što znači da se konkretan dohodak pojedinca/porodice deli sa takozvanim koeficijentom konverzije, a on zavisi od veličine porodice i strukture. Sve ispod toga je niža klasa a iznad viša – istakla je Jelena Žarković.

Zarad istine, treba naglasiti da suštinski postoje samo dve klase. Prva je klasa vlasnika nad sredstvima za proizvodnju – kapitalista a druga onih koji moraju da prodaju svoj rad kako bi zaradili za život, a to je radnička klasa. “Srednja klasa” je pak fakultativni termin koji se koristi za takozvane sitnosopstvenike (koji imaju vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju ali i sami moraju da rade da bi obezbedili egzistenciju) i “radničku aristokratiju” koja uživa privilegiju visokih plata koje dobija od poslodavca.

Shodno tome, srednja klasa po definiciji živi ugodno. Po metodologiji koju je iznela profesorka Žarković, bračni par koji radi za prosečnu platu koja u Srbiji iznosi oko 83.000 dinara, sa svojih 166 hiljada dinara čini “višu srednju klasu”. Međutim, ako uzmemo u obzir da visina prosečne potrošačke korpe u našoj zemlji iznosi 97.000 dinara, dolazimo do zastrašujućeg zaključka da pripadnik “više” srednje klase koji živi sam od svoje plate ne može da podmiri prosečnu potrošačku korpu.

Izneta metodologija takođe pokazuje da je Srbija zemlja siromaštva jer polovina od ukupnog broja zaposlenih radi za medijalnu platu od 62.000 dinara, što je ni blizu iznosu prosečne zarade u zemlji. Koliko je to malo najbolje ilustruje podatak da je iznos minimalne potrošačke korpe 52.000 dinara što znači da neko ko živi sam a prima tu platu skoro sve da na hranu i druge osnovne potrepštine. Da stvar bude još poraznija oko 400 hiljada zaposlenih u Srbiji prima takozvani minimalac, i plata im ne prelazi iznos od oko 40.000 dinara. Sa druge strane, troškovi minimalne potrošačke korpe su za oko 100 evra veći od iznosa minimalne zarade.

U realnosti, kako je to tačno zaključio Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, porodica sa primanjima nešto većim od 168.000 dinara, koju je profesorka Žarković okarakterisala kao “višu klasu”, može da ima status samo niže srednje klase na donjoj granici koja živi krajnje prosečno. Takođe, zahtev sindikalaca da bi s obzirom na aktuelnu visinu životnih troškova pristojna plata trebalo da bude oko 150 hiljada dinara sasvim je ispravan.

Za razliku pak od metodologije koja u Srbiji, shodno zaradama građana, određuje ko pripada kojoj klasi, pa je s obzirom na to hitno treba odbaciti i uvesti novu koja odslikava realno stanje umesto iznošenja potpunog apsurda.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.