Ljotić nije zabavan

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Велика опасност се од тог Збора и од Д. Љотића надвила над Србијом, нема шта, чак у два чланка се српска јавност брани од њих!
   Зашто ми се чини да је комунистичка идеологија овде још обитава у многим главама?
   Да није комунистичка, зашто се не би бавила комунистичком идеологијом и злочинима који нас се немерљиво више дотичу и од којих смо немерљиво више пострадали и као држава, и као нација, и народ, и култура, и језик …
   Ајде мало упоредите број унесрећених Срба од стране љотићеваца и од стране комуниста, до данас.

2. Opa, Ljoticevci su se u Srbiji borili protiv partizanskog oslobodilackog pokreta. A gde je u Srbiji bio taj partizanski oslobodilacki pokret. Koja li je to istorija koja dokazuje da je u Srbiji ikada postojao partizanski oslobodilacki pokret. Prava istorija samo zna da su partizani uleteli u Srbiju tek kada su sovjetske trupe oterale Nemce i kad su ih pozvali da vec jednom udju u Srbiju jer je taj partizanski pokret cekao na levoj obali Drine da udje u Srbiju kada sve borbe budu zavrsene. E a onda kada su usetali u Srbiju pod zastitom sovjeta poceli su onda da pucaju u ljude u Srbiji, da ubijaju svakoga ko im je pao na pamet a narocito one koji su imali vile na Dedinju i salonske stanove u centru grada. Ako ste mislili na tu partizansku borbu onda jeste u pravu. Oni su se tada borili protiv nenaoruzanog naroda Srbije. I jos nesto, kako vama ne padne na pamet da malo pisete o zlocinima komunista u Srbiji u miru, kada su imali svu drzavnu silu u svojim rukama. Pa istorija zna da su tada ubili najmanje 100 hiljada gradjana Srbije, nema porodice u Srbiji koju oni nisu u crno zavili, a posle kad su se posvadjali sa Staljinom i morali da se ulizuju Zapadu morali su da prestanu sa direktnim ubistvima pa su presli na psihicki zlostavljanje citavih pirodica po Srbiji saljuci im agente Udbe da ih u njihovim stanovima i kucama „prevaspitavaju“. Posle su presli na ubijanje nase dijaspore po svetu, sve one koji su se okupljali u nasim Crkvama, koji su pisali za neke srpske novine ili bili urednici tih novina kao onaj jadni Dragisa Kasikovic koga su ubili u njegovoj kuci u Cikagu zajedno sa njegovom pocerkom od 10 godina koja je ocigledno prepoznala ubicu, agenta Udbe koji im se predstavljaju kao neki siroti srpski radnik u dijaspore i dolazio im u kucu. Ali zaista je interesantno kako oni koji se predstavljaju kao velike demokrate i borci za ljudska prava uopste nisu zainteresovani za zrtve komunistickog terora kada nikada nisu o tome napisali bar jedan clanak.

   1. Kažete da nije bilo partizanskog pokreta u Srbiji?

      Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada je bila prva partizanska brigada u okupiranoj Jugoslaviji. Tokom rata je važila za elitnu jedinicu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

      Sastav Prve proleterske brigade:
      Prvi (crnogorski) bataljon
      Drugi (crnogorski) bataljon
      Treći (kragujevački) bataljon
      Četvrti (kraljevački) bataljon
      Peti (šumadijski) bataljon
      Šesti (beogradski) bataljon

      Hvala lijepo!

3. Bravo na tekstu!!!
   A zanemarite ove botove u komentarima!

   Pobedili smo vas jednom, pobedićemo vas opet!

   Živela borba protiv fašizma !
   Nove generacije, moja generacijo ne gubi nadu i ne gubi ljudskost!!!
   Smrt fašizmu, sloboda narodu!

4. Kad su komunisti konacno usli u vec oslobodjeni Beograd oni su odmah na ulicama ubijali ljude koji su imali brade. Veliki broj beogradjana je tako stradao, to su bili gradjani koji su setali konacno oslobodjenim gradom u gradjanskim odelima a partizani su ih ubijali samo zato jer su imali bradu a njihov vodja im je rekao da su cetnici bradonje.Pa mozete zamisliti kakve su osobe bili ti partizani, koliko nista u glavi nisu imali i koliko su bili mrznjom ostrasceni. Sem toga, partizani su bili partijska vojska sto im i sam naziv govori parti-zani, to je bila vojska Komunisticke partije i Kominterne i to uopste nije bila nikakva narodna vojska jer su tada u Srbiji komuniste prihvatali manje od 2% stanovnistva. To je u Srbiji bila jedna nasilna druzina pa nije mi cudo sto su u Stbiji pocinili te strazne zlocine.

5. Henrik Lautner ili Miloš Vojinović poginuo je u borbi protiv četnika DM u Sečoj Reci 1943. Posle propasti Užičke republike ljotićevci su uglavnom ratovali.protiv četnika.
   2. U Palanci nije postojao nikakav logor za komunističku omladinu, već Zabod za prevaspitavanje komumističke omladine. O njemu je napisano više knjiga poslednjih godina, organizovane su i izložbe, pa se autor ove paškvile može informisati.

6. Речник с комунистичких партијских састанака на којима се бесно и пљувачки осуђују непријатељи партије, социјализма и тековина НОБ-а доста тога говори о овом аутору, његовом чланку и јазбини у којој су се страшно узбудили због једног чланчића с различитим мишљењем у једним дечјим новинама.
   Србија је једини комунистички бастион који је претекао у Европи, цео систем је још прожет комунистичком идеологијом и људима којима је она главни смисао и водиља.

7. Tekst je pogodio u centar iako sam od autora očekivala da vuče ulevo. Osim što je lep, autor je i pametan, elokventan i odmeren u svom pristupu važnim životnim temama, kojim nas neprimetno vodi do sedmog transcedentnog stepena spoznaje našeg bitka koji nam nesebično podaruje bićevitost.

   1. Da l’ je lepsi, da l’ je pametniji? Gledam sliku, citam tekst, gledam, citam, odluciti se ne mogu. Ipak je odmereniji.

   2. Vlaoviću, ti li si?