Marginalci

Reč je o ljudima sa margine društvenog života koji se nazivaju prosjacima. Nasuprot ukorenjenom ali potpuno netačnom mišljenju da su lenji, ti ljudi zapravo „rade“. Nažalost, ta aktivnost većine njih nije plod izbora već prinude. Uglavnom je reč o deci, starim i nemoćnim licima kao i invalidima koji nisu radno sposobni a nalaze se u raljama takozvane „prosjačke mafije“. Naime, mnogi pogrešno misle da prosjaci nisu tako nemoćni kako žele da se predstave već da zarade solidnu sumu novca, te da na taj način lagodnije polaze od radnog čoveka koji mora da se namuči na poslu od devet do 17 sati. Suština je sasvim drugačija. Ti nesrećni ljudi su najčešće uhvaćeni u mrežu dobro organizovanog kriminalnog udruženja koje beskrupulozno koristi njihovu nezaštićenost i „nevidljivost“ te ih na najgrublji način eksploatiše primoravajući ih da prose. Prosjacima je njihova svakodnevna aktivnost nažalost „radna obaveza“, a oni koji organizuju taj „posao“ ostvaruju korist na nečastan i izrabljivački način. Imali smo priliku da vidimo u filmu ili seriji, te da pročitamo u nekom retkom medijskom izveštaju da su batine kazna za one prosjake koji po mišljenju svojih tlačitelja ne zarade dovoljno ili pokušaju da sakriju deo novca za svoje potrebe. „Prosjačka mafija“ je organizovana i opasna kao i svaka druga, ali za nju ne vlada veliko interesovanje. Pod brojem jedan, to je zato što je prosjačenje sistemski problem. Ako se establišment mnogo bavi tom temom, onda priznaje da postoje siromašni i potpuno nezaštićeni građani. A ako se konstatuje da u društvu proklamovano ravnopravnih građana postoje oni čije je materijalno stanje takvo da nemaju novca za najosnovnije potrebe, e onda se dolazi do nezgodnog pitanja koliko je i da li je takvo društvo pravedno. E zato je to problem koji se gura pod tepih a upravo zbog toga ti nesrećni ljudi dolaze pod pohlepne kandže „prosjačke mafije“. Pod brojem dva, srpska „misleća“ elita živi svoj kvalitetan srednjoklasni život. Nemaju para kao tajkuni ali ugodno mogu da razmišljaju gde će na zimovanje i letovanje i u kojoj zemlji će im studirati deca. Prosjaci i njihova eksploatacija nikako ne mogu biti tema njihovih svakodnevnih razgovora u kojima dominira visoka politika. I pod brojem tri, preterano bavljenje i eventualno razotkrivanje „prosjačke mafije“ ni izbliza u bilo kom pa tako ni u medijskom pogledu ne donosi toliko poena kao bavljenje i razotkrivanje drugim mafijama. Dok god bude socijalnih razlika, tako prisutnih u modernom društvu, dok god bude nemoćnih i slabih, biće i onih zlih koji žele time da se okoriste. Suština je da taj problem treba saseći u korenu a ne lečiti njegove posledice.