Mora da se radi, ali i da se dobro plati

Zašto bi radnici u trgovini morali da rade nedeljom i kako bi ako toga ne bi bilo „propao svet“ predsednik Vučić nije nikada obrazložio. Jednostavno, za njegov stav argumentacije nema. Naprotiv, ono što propagira predsednik Srbije nije ni istinito niti pravedno. Istinito i pravedno je pak da radnici u trgovini ne bi trebalo da rade nedeljom već da je provode sa svojim porodicama i odmarajući se.

Jedini razlog zbog koga Aleksandar Vučić tvrdi da ne treba zabraniti rad nedeljom je njegova neoliberalna antiradnička ekonomska agenda, odnosno servilnost vlasti kojoj je na čelu prema interesima privatnog kapitala. Međutim, zdravlje, fizičko stanje i dobrobit zaposlenih je realno daleko važnije od stvaranja ekstra profita za krupni kapital kroz rad nedeljom.

Međutim, ako predsednik Vučić ne želi da uvaži zahtev sindikata za zabranu rada nedeljom, a trebalo bi, mogao bi da razmisli o drugom koji bi pomirio rad nedeljom i interese radnika. Naime, Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, sindikalne centrale koja se za zabranu rada nedeljom zalaže od 2016. godine, izjavio je da bi onaj poslodavac koji želi da radi nedeljom „trebalo da plaća veći porez i da daje veću platu“.

Izneti predlog je sasvim na mestu. Postoje profesije, poput novinarske, u kojima je rad nedeljom nužan kako bi se javnost pravovremeno informisala. Postoji još niz zanimanja koja prosto moraju da se obavljaju nedeljom. To je sasvim u redu.

Međutim, svi oni poslodavci koji nemaju osnovan razlog zbog koga bi njihovi zaposleni trebalo da rade nedeljom, a na tome insistiraju, trebalo bi da plaćaju veći porez kao i da naknade za rad nedeljom koje isplaćuju budu znatno veće. Na taj način rad nedeljom ne bi bio zabranjen, na čemu predsednik Vučić insistira, a veliki deo poslodavaca bi svejedno odlučio da tog dana svojim zaposlenima ne traži da dođu na posao jer bi im to bilo jeftinije. Što se tiče onih poslodavaca koji bi svejedno hteli da njihove firme tada rade oni bi to mogli da ostvare ali uz plaćanje većih poreza i ličnih dohodaka.

Korist od ovog načina funkcionisanja bi imala i država jer bi joj se u budžet slivala veća novčana sredstva a naravno i zaposleni kojima bi satisfakcija što rade nedeljom bila ta što ostvaruju znatno veće zarade.

Naravno, ni ovakav predlog ne bi bio prihvatljiv Aleksandru Vučiću i sigurno je da bi on našao izgovor zašto to ipak „nije dobro“. Zbog toga, radnička klasa ne treba da se oslanja na „milost“ vlasti kada je reč o njenim egzistencijalnim interesima. Jedini način da se izbori za njih, pa tako i da nedelja bude neradan dan, je da se organizuje i protestuje za svoja prava dok ona u potpunosti ne budu ostvarena.