Moralna pobednica

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Katarina, za razliku od ostalih, nije se udvarala nacionalistima ni domoljubima kao ni veteranima. Nije sejala mržnju već je mislila na malog čoveka. Kako da njemu, malom čoveku, bude život lakši i lepši. Očigledno je da „mali čovek“ nije dovoljno evoluirao kad ne ume da prepozna kako ga lažu nacinalističkim pričama i ponovo naseda na iste priče. Sve je vrlo slično kao kod nas jer, hteo to neko ili ne, isti smo narod. Čak i grešimo na isti način.

   1. U pravu ste, ali mi gresimo mnogo vise.

   2. U pravu ste!

2. Cak se i rimuje:
   Istra, osvojila posto trista (od predvidjenog)

3. S kim se to autor svađa i ko su mu „fejsbuk levičari? SDU, Marks21, Crveni i desetak aktivist/kinj/a s ove strane su učestvovali u kampanji Katarine Peović (RF-a i SRP-a) i odmah po završetku izbora reagovali – i političnije i analitičnije od ovog autora!

   1. Čemu ta uvredljivost i nipodaštavanje autora koji podržava Katarinu Peović, isto kao i Vi? Nije li to odveć narcistički i destruktivno? Zar nije autor eksplicitno pohvalio aktivističku levicu za podršku Katarini, a siguran sam da pod time misli i na organizacije i pojedince koje ste naveli? S druge strane, jasno je ko je „fejsbuk levica“. Kako joj samo ime kaže, to je levica koja postoji samo u virtuelnom prostoru, i nema nikakav aktivizam u realnom društvenom životu. Svako iole upućeniji u (negativne) reakcije na Katarinin rezultat, i uopšte pojavu i kampanju, zna o kome je reč. Vrlo tačno i precizno je primećeno da je reč o dve frakcije, jednoj koja previše naginje (srpskom) nacionalizmu, drugoj koja olako odbacuje svaki levičarski projekat kao puko „reformistički“, uobražavajući da je strašno „revolucionarna“, ali samo u objavama i komentarima na Fejsbuku. Ove dve frakcije u poslednje vreme počinju da formiraju zajednički front. Tako da je tekst sasvim ispravan u svojoj analitičnosti i političkom stavu, te zato zaslužuje samo pohvale!

      1. Komentar (iako kratak) mora biti konkretan, na konkretnu „adresi“ upućen – aktivistička levica i pojedinci, koji su stali iza Katarine Peović, imaju svoja „imena i prezimena“, „fejsbuk levica“ ne postoji kao poseban entitet (čak i da postoji, valjalo bi je konkretno „imenovati“), analiza je više moralistička (i pomalo docirajuća), nego što je politička!

         1. Vi se hvatate za sporedne stvari u tekstu. Ovaj tekst je posvećen analizi rezultata Katarine Peović, i kritici njenih kritičara na levici kod nas, što je dobar pristup. Spomenuta je da postoje i oni koji su je podržali, što je lepo i korektno. Pomalo stičem utisak da ste isprovocirani samo time što nije navedeno vaše cenjeno ime, ili imena organizacija koje ste spomenuli. Meni se čini da je to suviše za tekst ovog formata i naglaska, a kod konkretnih imenovanja i nabrajanja uvek postoji rizik da se neko izostavi. Kad bih razmišljao kao Vi, i ja bih se našao uvređenim, jer sam i sam pružao podršku Katarini. Naravno da je preterano imati takvu pretenziju. Uostalom, sve što nije navedeno, a misli se da je potrebno, može se reći ovako u komentaru. Jedino što je razlika u tome da li je komentar dobronameran ili nije. A Vaš nije, jer deluje kao povređena sujeta. Tekst je vrlo politički, a ne moralistički. Moral i moralizam nisu isto. Moralne kategorije postoje i u političkim i istorijskim borbama (setimo se sintagme komunističkog morala ili partizanskog borbenog morala), što ne znači da je njihovo isticanje moralističko. Moralizam bi bio kad ne bi bilo nikakve političke ili istorijske analize na delu, što nije slučaj sa ovim tekstom.

            1. Otkud Vi, Mario, znate kako (i šta) ja razmišljam? Pa još znate i da mi je povređena sujeta? Napisao sam jasno i precizno šta su „zahtevi“ analitičkog komentara!
               Autor komentara samo u jednoj rečenici nekonkretno navodi da je „aktivistička levica solidarno stala“ uz Katarinu Peović, ne i to da je aktivno sarađivala u njenoj kampanji!
               Zatim, svoju „analizu“ utemeljuje na suprotstavljanju – em nepostojećoj (sem u autorovoj tezi), em apsolutno nereleventnoj – „fejsbuk levici“ (na nikakvom anti- se ne može praviti stvarna analiza) i to opet nekonkretnim argumentima (naprimer, da je Katarina Peović „nastup na izborima iskoristila za promociju svojih ideja“ /kojih ideja?/ ili da će „rezultati te opcije… biti sve bolji“ /kako, i na osnovu čega, to autor to zna?/)! Pročitajte na sajtu Marks21 ili Crvenih kakva treba da bude konkretna analiza uspeha Katarine Peović (doduše, ja ni njima nisam sasvim zadovoljan)!
               Raspravi o moralu i moralizmu ovde nije mesto!

      2. U pravu ste!

4. Vlaovici svih zemalja, ujedinite se!
   Dole crveno-crna ratno-huskacko-profiterska i neoliberalna burzoazija!

5. „A Bog je tamo gde čovek voli, gde čovek podnosi žrtve radi drugog, gde se čovek raduje čoveku“. Ovo je izjavio visoki srpski sveštenik. I među njima nađe se obožen čovek, kao što je bio patrijarh Pavle. Kao što je sadašnji papa Francisko, prvi u istoriji Vatikana koji poštuje Isusa Hrista. Nije slučajno što je papa Francisko kao i Če Gevara iz Argentine. Nažalost, pitanje je koliko će dugo da izdrži da ne bude prinuđen da se okane Boga, i zadovolji Đavolom koji nudi pare preko sotonskih bogataša koji vladaju svetom. Na papino tajno noćno izlaženje i pomaganje beskućnicima po ulicama Rima, prvo upozorenje je stiglo od sotona iz SAD koji najviše plaćaju Vatikan da se sveštenici prave gluvi i slepi na njihova nepočinstva širom sveta: „Neka se papa Francisko drži uobičajenih pravila Crkve kako su to radili njegovi prethodnici, da nas ne prinudi za početak da smanjimo svoje priloge Vatikanu.“
   Mitologizacijom laži krije se istina, čime se omogućava da bezbožni, zli manipulišu svešću naivne i uplašene većine.
   Na kraju da citiram mudrog partizana u borbi protiv fašizma, akademika Ivana Supeka: »Dobar čovek nije pasivan pratilac svetskih zbivanja niti se asketski odriče svojih čežnji i prirodnih nagona… On shvaća ili bar pokušava shvatiti što druge tišti i nastojat će ukloniti njihov jad koji je često i njegov vlastiti. Zla rastu u planetarni udes, a dobar je čovek odan čovečanstvu. Nemoguće je čovječnost pomiriti s rasizmom, nacionalizmom i vjerskim fanatizmom« (Na prekretnici milenija; Prometej, Zagreb, 2001. str. 252).
   Što treba shvatiti da je dobar čovek suprotno od idealu uspešnog čoveka, koji propagira savremena civilizacija, a koji se sastoji u usponu u bogatstvu i moći.