SNS srednja klasa

„SNS je temeljna stranka naroda, koja će uvek biti stranka niže srednje i srednje klase, a ponekad i više srednje klase“, rekao je tom prilikom Vučić, veoma precizno se izrazivši čije interese SNS teži da brani.

Važno je primetiti to da je predsednik Vučić kada je govorio čije interese SNS štiti izostavio najbrojniji sloj društva, radničku klasu. Inače, radnička klasa je u društvenom sistemu u kome živimo ona bez koje se ne može, jer jedino ona stvara višak vrednosti.

Iako ga bez njenog pregalničkog rada ne bi ni bilo, radnička klasa nema zakonsku mogućnost da vrši raspodelu viška vrednosti na način kako to ona želi, već to pravo isključivo pripada klasi privatnih preduzetnika, kapitalista, među kojima je i veliki broj pripadnika srednje klase čije interese, kako kaže Vučić, zastupa SNS.

Iz onoga što je Aleksandar Vučić izrekao provejava njegovo duboko uverenje da je nosilac progresa društva u kome živimo srednja klasa. Ona se sastoji od pripadnika takozvane „radničke aristokratije“ i takozvanih „sitnosopstvenika“, vlasnika malih i srednjih preduzeća.

Međutim, iako Vučić srednju klasu vidi kao onaj sloj društva čiji svetonazor baštini Srpska napredna stranka, osnovnim nosiocem ekonomskog procesa, sasvim pogrešno, smatra krupni kapital kome vlast „šakom i kapom“ deli subvencije i naplaćuje niske poreze, što mu omogućava da ostvari ogromne profitne stope.

S obzirom da je krupni kapital u Srbiji uglavnom strani, profit izlazi iz zemlje a ako i ostaje u njoj završava u privatnim džepovima poslodavaca. A profit o kome je reč, krupni kapital ostvaruje na grbači radničke klase, dakle iste one za koju smo konstatovali da je jedina koja stvara višak vrednosti i da se bez njenog rada ne može.

Sa druge strane, u društvenom sistemu u kome živimo, a koji se zasniva na neoliberalnoj ideologiji čiji je poklonik Vučićeva SNS, dobro plaćeni sloj „belih okovratnika“ – kancelarijskih radnika, i vlasnici malih i srednjih preduzeća opslužuju rad velikih sistema u vlasništvu krupnog kapitala.

S obzirom na to da u kapitalističkoj privredi mali propadaju na račun velikih, znatan deo niže srednje klase u Srbiji siromaši, ima platu nižu od republičkog proseka, i tako se faktički pretvara u proletarijat čija mesečna primanja ne prelaze 60.000 do 70.000 dinara.

Najviše glasača SNS je upravo iz redova niže srednje klase kao i proletarijata. Prvi sloj treba da se zapita kako to vlast brani njegove interese dok sve više siromaši a drugi da sagleda da vladajuća opcija njegove interese niti želi da zastupa niti ga pak, zbog ideoloških predrasuda, smatra nosiocem društvenog progresa, iako proletarijat upravo to jedini i jeste.

Shodno tome, radnička klasa svoj glas na sledećim izborima ne treba da poveri vlastima koje za nju ne mare a svakako najbolje rešenje je da, kroz ujedinjenje sindikata i radničkih organizacija, stvori sopstvenu političku opciju koja bi zastupala njene autentične interese.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.