Naprednjačko vređanje radničke klase

On je rekao da je to veoma važan projekat, jer je kako je naglasio, sport, odnosno fudbal postao ozbiljan svetski biznis.

– Mi hoćemo da kroz izgradnju stadiona dovedemo nove timove, događaje, turiste, da razvijemo jedan novi, potpuno drugačiji biznis – istakao je ministar Mali za televiziju Pink.

Podsećanja radi, u svom obraćanju javnosti 2. februara predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će izgradnja nacionalnog stadiona u Surčinu početi 1. maja tako da je ministar Mali, kako je to i uobičajeno u srpskoj vladajućoj strukturi, samo ponovio ono što je prvi čovek države rekao.

Na stranu što stručna javnost smatra sa je izgradnja nacionalnog stadiona neracionalan i preskup projekat koji ne samo da Srbiji neće doneti prosperitet već će naneti i štetu.

Na stranu što nam takav sportski objekat apsolutno ne treba u uslovima lošeg kvaliteta klupskog fudbala i prosečnih ali neretko i razočaravajućih rezultata naše reprezentacije.

Ne samo da je nepotrebno već je i potpuno uvredljivo što će radovi na izgradnji nacionalnog stadiona početi zvanično neradnog dana i na praznik istih onih koji taj posao treba da sprovedu, trudbenika.

Apsolutno ne postoji bilo kakva prepreka da kamen temeljac bude postavljen koji dan kasnije, nakon okončanja prvomajskih praznika, ili ako je već iz nekog razloga velika žurba to se moglo upriličiti, primera radi, 29. ili 30. aprila.

Međutim, s obzirom na to da naprednjačka vlast nema pijetet prema klasi koja u ekonomiji jedina stvara višak vrednosti, a to je radnička, trudbenici angažovani na izgradnji nacionalnog stadiona će svoj praznik provesti na građevini umesto da se druže se sa porodicama, prijateljima ili marširaju za svoja prava na sindikalnim okupljanjima.

Potez da radovi na izgradnji nacionalnog stadiona počnu baš 1.maja je potpuno nehuman i drzak ali ne treba da začudi jer ga povlači vlast kojoj je potpuno normalno da minimalna zarada bude ispod iznosa minimalne potrošačke korpe, da socijalna pomoć bude takva da ne može da pokrije ni najosnovnije potrebe, da je medijalna plata znatno niža od prosečne, da su kamate u Srbiji veoma visoke a porezi na profit veoma niski, da je nedelja radni dan za trgovce, da se pod maskom dualnog obrazovanja eksploatiše rad omladine i tako dalje.

Jednostavno, vlast u Srbiji dosledno služi interesima privatnog i stranog kapitala kome sve drugo mora da bude podređeno, pa tako i Međunarodni praznik rada.

Radnička klasa Srbije ne može i ne treba da očekuje razumevanje od strane krupnog kapitala i njemu naklonjenih političkih stuktura.

Međutim, nužno je da radnici baštine proletersku tradiciju kao simbol borbe za poboljšanje svog položaja.

Samo kroz organizovanu borbu, predvođenu u prvom redu sindikatima, zaposleni u Srbiji mogu suzbiti demagogiju vlasti koja krši njihova osnovna prava, između ostalog i na taj način što kamen temeljac za izgradnju nacionalnog stadiona postavlja baš 1. maja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.