Nema naših građevinaca, ali ni pristojnih plata

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovaj lik sam sebe demantuje. Naši gradjevinci idu u inostranstvo a strani dolaze kod nas, nešto se tu ne slaže.

2. I ta to je kriv Vučić? Neće ljudi da rade. Hoće velike pkate a da sede. Sramota

3. Ima posla ko hoce da radi.

4. @Gaga Otišli, bre, naški trudbenici da trudbuju gde se više isplati! Razmenjuju rad za čvrstu valutu i bezobzirno se izlažu eksploataciji u Nemačkoj, dočim naši domaći eksploatatori mogu samo čežnjivo da gledaju kineske trudbenika koje ekskluzivno eksploatiše kineska avangarda radničke klase…

5. Ovo jednostavno nije tačno jer na svim projektima koje izvode kineske kompanije, a njih je daleko najviše, po Bilateralnom sporazumu koji je osnov ugovaranja svih projekata domaće firme moraju da učestvuju sa najmanje 49% od ukupnih vrednosnih radova na projektu. Da ne bude zabune, ukoliko je celokupan ugovor potpisan na 100 mil/eur naše domaće firme moraju da dobiju najmanje 49 mil/eur. Čak i za preostalih 51% kineske firme uvek pokušavaju da angažuju što više domaćih firmi pod uslovom da one imaju neophodan kapacitet. Problem je u tome što mi čak ni za tih 49% nemamo dovoljno domaćih kompanija i radnika, a tek Kinezi ne mogu da pronadju dovoljan broj domaćih radnika pa su i jedni i drugi prinudjeni da uvoze inostranu radnu snagu. Situacija je potpuno drugačija sa projektima koje izvode firme iz Amerike, Turske i Azerbejdžana jer one nemaju ugovornu obavezu da odredjeni postotak projekta povere domaćim firmama pa zbog toga svu potrebnu radnu snagu dovedu iz inostranih zemalja i ceo projekat izvedu sami.

6. Tako je kad mafijasi drze gradjevinu.

7. @gaga
   Pojedi nešto, kad si gladan, nisi sav svoj.
   Šalu na stranu, naši idu u inostranstvo, na ZAPAD,za veće pare nego ovde. A ovde dolaze oni za koje smo mi zapad. Nije teško shvatiti, osim ako si bot.

8. Činjenica je da sve manje dece hoće da se školuje za građevinske struke, jer su to teški poslovi! Nije istina da su loše plaćeni, čak naprotiv, ali ljudi bi radije u IT ili trgovinu.

9. U građevinarstvu se može zaradili od 70-100 e dnevno, a u određenim vrstama poput varenja i 150 e dnevno. Ali to je uvek radila sirotinja sa sela, iz manje razvijenih sredina, tj. ko mora. Danas je manje dece i oni neće da rade građevinske poslove.

10. Naše firme već trideset godina rade kao podizbođači, jer Srbija mora da finansira infrastrukturu kreditima zapadnih ili istočnih kreditora. A oni guraju svoje firme. Vučić tu ništa ne može, jer mi nemamo novca da sami gradimo sve što nam treba, te moramo da uzimamo kredite.

11. Rusi daju posao stranom investitoru u oblasti gradjevinarstva, ali odredjeni procenat domacih radnika mora da bude uposljen. Ako ih ne plate pristojno, oni jednostavno zabusavaju i tako prinude poslodavca da im podize platu do nivoa kada se uozbilje i pocinju da rade kako se od njih ocekuje.

12. Zasto su botovske bitange protiv domacih radnika?

13. A tek što nema kontrole kvaliteta ugrađivanih materijala kako u infrastrukturu tako i u ogroman broj kvadrata novosagrađenih nekretnina. Da, postoje u Srbiji ustanove tj sasvim nadležna i kompetentna ustanova u neposrednoj blizini Sajma (što će se uskoro rušiti da napravi mesto Beogradu na vodi)za to ali je već poduže vreme namerno skrajnuta (naravno i u kontekstu mizernih zarada) iz građevinske priče. A kakve strahote daleko bilo mogu nastati ugrađivanjem i zidanjem od bofla videli smo u nedavnoj tragediji u Turskoj i pretvaranju ne zgrada već kula od karata u prah i pepeo. Najskuplja cena aboliranja građevinske mafije.

14. Није грађевинарство једина област у којој важи правило „из шупљег у празно“, јер узимамо кредите са запада и дајемо субвенције западним фирмама „за отварање радних места“, а у примеру из текста узимамо кредите да да запослимо него да најуримо наше раднике а у другом случају узимамо кредите да задржимо раднике, шизофрено, без економске логике, или иза тога постоји неки други разлог, корупција.

15. @Mima „Ima posla ko hoce da radi“ . Eto npr „posao“ bota bez da kisne, smrzava se ili pece na gradjevinskim terenima. A onda cete kada budete privedeni licu pravde za saucesce u zaduzivanju, gubitku dela teritorije i naravno unistavanju domace privrede svakako ne samo gradjevinske, reci „Mi smo samo radili svoj posao“ sto bi mogle reci i npr placene ubice.

16. Da ne pomenemo još jednu zanimljivu činjenicu. Sva građevinska aktivnost se računa u BDP, uključujući i granju autoputeva. A svi ti putevi se grade iz kredita. U prevodu, uzmemo 100 miliona kredita i to prikažemo kao ZARADU, kao rast BDP.

17. Domaći investitori se baciše na gradnju po Beogradu, gde je mnogo veća zarada, njih treba usmeriti na puteve, itd. Dnevnica zidara je oko 60 evra, ako nije i veća sada, a pomoćni radnik oko 40. Lep novac. Ipak mislim da mladi neće da rade, jer usled obrnutih teza u svetu, it sektor uzima više čak i od neurohirurga, i to prosečan it, ne govorim o elitnom programeru

18. Uz zahvalnost autoru na trudu za izradu teksta ostaje gorak ukus da je analiza vrlo povrsna. Ali, mozda je tako i trebalo. Ako autor ne pamti mogao je nekoga konsultovati oko gradjevinskih radova koje su domace firme izvodile kod nas a pogotovo u svetu (Energoprojekt, Rad, Trudbenik, Napred, …). Zahvaljujuci velikom obimu radova Energoprojekt se visoko kotirao na svetskim rang listama velikih firmi po vrednostima izvedenih radova. U ovim gradjevinskim firmama je bilo po vise hiljada radnika, pretezno gradjevinske struke, koji su bili izuzetno strucni za svoje poslove. Bilo je uobicajeno da kada kupac stana dobije informaciju da je izvodjac Energoprojekt da je to garancija dobrog kvaliteta radova i ugradjenih materijala. Nekada je Energoprojekt Niskogradnja gradio puteve, izmedju ostalih, u Peruu na 4.000 mnv, i dobijao reference za sledece poslove. Trebalo bi mnogo prostora za nabrajanje svih slicnih izvedenih projekata. A danas, u poslednjih 10 do 15 god koliko je metara puteva, u „ekspanziji“ izrade autoputeva u Srbiji izveo Energoprojekt. Koje firme i pod kojim uslovima, cena EUR/km, izvode sada radove? E zato vise u Energoprojektu, a i drugim pobrojanim gradjevinskim firmama, ako je nesto ostalo od njih, vise nema kvalitetnih gradjevinaca, kako majstora tako ni inzenjera. Zasto je to tako? Zasto se danas smatra da nemamo dobrih inzenjera za energetiku kada je poznato da su sve, ali bukvalno sve, termoelektrane i hidroelektrane u Srbiji projektovali inzenjeri svih struka iz Energoprojekta? A sve te projekte su vodili takodje izvrsni inzenjeri zaposleni u EPSu. Danas taj posao, TEKO B3, a verovatno ce i RHE Bistricu, a i naredne, zbog „nedostatka“ domacih strucnjaka rade, Kinezi, ili ce raditi drugi stranci. Sa ovakvom praksom se „ne mogu“ kontrolisati ni vrednosti tih projekata a u odredjenoj meri ni kvalitet istih. To je tema ovakvih analiza i pitanje kakva ce u buducnosti biti praksa.

19. Bravo za @inženjer.
    Autor texta ne razume ni enwrgetiku ni građevinu.

20. Bravo za @inženjer.
    Autor texta ne razume ni energetiku ni građevinu.