Neprihvatljivo da igrač samoinicijativno donese odluku da ne igra za reprezentaciju

Na novinarsko pitanje da li je razočaran otkazima, selektor Pešić je odgovorio da ne bi “dizao emotivne parole” te da su se “prioriteti u životu promenili”, da je u reprezentaciji “uvek bilo otkazivanja” kao i da su “legende otkazivale jer nisu bile fizički i mentalno spremne”.

Odbijanje Jokića, Micića i Kalinića da nastupe za reprezentaciju Srbije je potpuno nedopustiv i krajnje neprofesionalan čin.

Takođe, njihovi otkazi su uticali na to da se snize i takmičarski ciljevi “Orlova” na predstojećem Svetskom prvenstvu.

Podjednako je nedopustiva i tolerancija i pomirljivost Svetislava Pešića po pitanju otkaza trojice košarkaša kao i tendencija da se oni na neki način opravdaju a istovremeno javnosti održi lekcija da takvi potezi nisu neoubičajeni jer se trendovi menjaju i da se to jednostavno mora prihvatiti. Međutim, ništa od toga nije tačno.

Moralna dužnost svakog košarkaša je da prihvati poziv selektora da nastupi u dresu sa nacionalnim grbom.

To ne samo da je čast već je i obaveza prema navijačima i zemlji iz koje potiču.

Treba podsetiti da košarkaška publika nije tu zbog Jokića, Micića i Kalinića, već da njih trojica igraju košarku upravo zbog te publike.

Shodno tome prioriteti ne mogu da se menjaju. Svaki igrač je dužan da prihvati poziv selektora.

Ako je povređen, lekarski tim će to utvrditi i saopštiti da taj igrač ne može da nastupi.

Ako je u lošoj formi o tome da li će se naći na užem spisku reprezentativaca odučiće stručni štab.

Jedino što je neprihvatljivo je to da igrač samoinicijativno donese odluku da ne igra za reprezentaciju i o tome u “gospodskom i drugarskom razgovoru”, kako je to preneo Pešić, obavesti selektora.

Ništa manje umoran zbog naporne sezone u NBA ligi od Jokića nije Bogdan Bogdanović ali će svejedno da nastupi za reprezentaciju.

Zato njegov primer treba isticati kao pozitivan za razliku od onih igrača koji postupaju drugačije.

Tačno je da je i ranije bilo otkazivanja nastupa u reprezentaciji. I tada a i sada apsolutno je pogrešno što se to tolerisalo.

Igrača koji odbije da obuče dres sa nacionalnim grbom više ne treba ni pozivati u reprezentaciju.

Naročito ne treba nalaziti opravdanja za takve postupke niti podučavati javnost da to mora da “razume”.

Profesionalni košarkaši dobro zarađuju i žive ugodno. Nastup u reprezentaciji im povećava i cenu na tržištu.

Najveći broj zaposlenih u Srbiji mesečno ne zarađuje više od 550 evra.

Uspesi košarkaške reprezentacije mnogima iz te kategorije skroman život čine bar za nijansu lakšim.

Shodno tome, onoga koji to ne razume pa bira kada će igrati za nacionalnu selekciju u njene redove više ne treba pozivati.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.