Nevešto vađenje za Ljotića

Razlog više za opravdanu srdžbu javnosti je taj što su se organizatori svečanosti služili obmanama kako bi pokušali da sakriju nedopustivi propust, odnosno odavanje počasti borcima protiv fašizma čitanjem stihova iz ljotićevskih koračnica. Tako je istoričar Dejan Ristić, član komisije koja je odobrila scenario za svečanu akademiju izjavio da nije reč o stihovima ljotićevskih pesama već o delima pesnika Momčila Nastasijevića. Međutim, dostupni podaci su vrlo jasno ukazali da Ristićeve reči nisu tačne te da je autor jedne od pesama „Mrtvi niste“, čiji su stihovi čitani na proslavi 9. maja Dimitrije Narandžić, poginuli pripadnik „Srpskog dobrovoljačkog korpusa“ dok je, prema nekim tvrdnjama, drugu verziju te kvislinške koračnice napisao Ljotićev sin, Vladimir.

Kada se na taj način utvrdilo da Ristićeva izjava nije tačna, te da Nastasijević nije autor stihova iz tri ljotićevske pesme recitovane na svečanosti, istoričar je odbio da dodatno komentariše taj slučaj. Međutim, naglasio je da i dalje stoji iza izrečenog, odnosno da je reč o Nastasijevićevoj poeziji.

Da je aktuelna vlast napravila „grešku u koracima“ bilo je odmah jasno po tome što se u provladinim medijima poput Pinka i Hepija na tu temu narednih dana ništa nije pričalo. Kroz emisije koje vode Predrag Sarapa i Jovana Jeremić nisu defilovali razni „eksperti“ koji bi pobedonosno navodili imena Nastasijevićevih dela čiji su stihovi čitani na svečanoj akademiji u Beogradu. Jednostavno, nisu imali šta da navode jer takve stihove Nastasijević nikad nije napisao. Međutim, aktuelna vlast je i dalje tvrdoglavo odbijala da javnosti prizna svoju grešku, pa su takozvani botovi u komentarima, čak i u tim trenucima, tvrdili da je reč o stihovima iz Nastasijevićevih pesama.

Ta jalova odbrana je prestala istog onog trenutka kada se oglasio dirigent Đorđe Pavlović, autor scenarija svečane akademije povodom Dana pobede koji se izvinio javnosti zbog recitacija ljotićevskih koračnica objasnivši da je pogrešio jer je „koristio očito nepouzdane internet izvore, i stihove nesvesno pripisao našem velikom pesniku Momčilu Nastasijeviću“.

Iako vlast smatra da je Pavlovićevom izjavom stavljena tačka na skandal, to istovremeno ne znači da je pravda zadovoljena i da sankcija ne treba da bude. U redu je što se Pavlović izvinio ali to nikako nije dovoljno.

Nesporna je odgovornost članova komisije koja je odobrila scenario koji sadrži ljotićevske stihove. U prvom redu, odgovornost po tom pitanju je na Dejanu Ristiću, kome je istorija struka i koji je u javnost izneo neistinu da je reč o Nastasijevićevim stihovima.

Dakle, potrebno je da se i on izvini javnosti zbog iznošenja netačne informacije.

Takođe, potpuno je jasno da oni koji su prevideli ljotićevske stihove nikad više ne mogu da budu članovi komisije za odobravanje scenarija svečanosti posvećene Danu pobede. Nakon krupnog propusta pravilno je konstatovati i da je postavljenje Ristića za v.d. direktora Muzeja žrtava genocida potpuno neprihvatljivo i pogrešno.

Zbog svoje neshvatljive greške Ristić bi trebalo da podnese ostavku a ako to ne uradi nadležni su dužni da ga smene sa funkcije na koju je postavljen.