Oproštajno ćoškarenje

Razlog je taj što nakon više od 22 godine, od kojih sam skoro 21 proveo kao novinar ekonomske rubrike odlazim iz dnevnog lista Danas.

Kažu da su promene sredine za novinara dobra stvar a i ja mislim da je vreme da krenem dalje.

Prvu kolumnu sam napisao 12.aprila 2016. godine a njen naslov je bio “Pank rok preduzetništvo”.

U kolumni sam izneo ideju da bi beogradski pankeri poput svojih istomišljenika u Velikoj Britaniji 80-tih godina prošlog veka sredstva koja država dodeljuje za samozapošljavanje trebalo da iskoriste za osnivanje nezavisne izdavačke kuće koja bi pomogla da se obnovi prilično oslabljena scena.

I danas mi je to jedna od najdražih kolumni i ponosan sam što je bila upravo prva.

Odluku da pišem kolumnu doneo je glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas Draža Petrović.

Ideju o tome da pišem “fenmenološki” imao je i njegov prethodnik Zoran Panović. Draža je pak precizno uobličio to što hoće i pitao me da li bih pisao o “urbanim temama” odnosno o gradskom životu i supkulturnim pokretima.

Ja sam naravno pristao sa oduševljenjem. Imati svoju kolumnu u Danasu je značajna i velika stvar.

Kolumna je uz komentar novinarska forma u kojoj autor legitimno može da izrazi svoj stav i to je nešto što meni u potpunosti odgovara i čemu sam uvek težio.

Draža je kolumni smislio i ime.

Ja sam naime, svojevremeno često gostovao u emisiji “Čoškarenje” na Radiju 202 koju su vodili moji drugari Aca Seltik, Pera i Marko.

Jednom je Draža imao priliku da čuje kako to zvuči i nakon što je emisija prestala da postoji a on došao na ideju da pišem kolumnu predložio je da njen naziv bude “Čoškarenje”.

Trudio sam se u samom početku da svaka tema koju obradim bude povezana sa Beogradom jer je kolumna izlazila na gradskoj rubrici.

To je bila mešavina mojih zapažanja o noćnom gradskom životu, muzičkim dešavanjima sa akcentom na pank koji slušam ali i komunalnih i drugih problema koji kvare kvalitet života Beograđana.

Kad god bi mi se ukazala prilika kolumna je bila posvećena socijalnim pitanjima i ljudskim pravima jer smatram d svaki odgovoran novinar mora da se zalaže za iskorenjivanje nepravde u društvu.

S vremenom je kolumna premeštena sa gradskih strana tako da više nisam bio “ograničen” te sam mogao da se bavim stvarima koje su mi privukle pažnju u celoj Srbiji ali i inostranstvu.

Ovom prilikom želim da se zahvalim gloduru Danasa Draži Petroviću što mi je omogućio da pišem kolumnu.

To je za mene velika čast. Želim da se zahvalim na saradnji svim kolegama.

Možda zvuči patetično ali ću svejedno napisati nikoga od vas nikada neću zaboraviti i ponosan sam na vreme provedeno sa vama.

Od srca zahvaljujem svima koji su čitali “Ćoškarenje”.

Sa nestrpljenjem sam iščekivao svaki komentar, negativan ili pozitivan jer mi je značilo da znam šta ljudi misle o temama o kojima pišem. Hvala još jednom i sa srećom svima!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.