Pank nije mrtav

Što se mene tiče, Hladno pivo, kao i njihov pandan u Srbiji Goblini, nije pravi pank bend. Naime, nijedna od te dve grupe ne iskazuje bunt i pravdoljubivost, poput legendarnih pulskih KUD Idijota ili beogradskih Mrguda, a upravo je to suština panka.

Na koncertu Hadnog piva sam bio samo jednom, baš kao i na svirci Goblina, i oba puta ne samo da se nisam osećao kao na pank gigu već mi je bilo prilično dosadno i jedva sam čekao da se koncert završi. Osnovna stvar kod svakog pank benda je stav i odbijanje sklapanja trulih kompromisa u muzici. Kod Hladnog piva i Goblina nikad nisam primetio tako nešto. U tome treba tražiti razlog zbog čega su oba benda oduševljeno prihvaćena u mejnstrim muzičkim krugovima a istovremena su istinski pankeri potpuno ravnodušni prema njima.

Da Hladno pivo nije pank bend moje je mišljenje. Smatram da za njega imam argumente. Međutim, možda i grešim. U svakom slučaju, imam pravo na svoj stav, kao što neko drugi može da misli suprotno, odnosno da Hladno pivo jesu pank. Stoga mi detalj da li Kekin svoj bend smatra za pank ili ne nije toliko privukao pažnju. Ali jedan drugi jeste.

Na pitanje „a da li je pank mrtav?“ Kekin odgovara „muzika nije mrtva, a da li je pank mrtav ili samo tako miriše, to je pitanje ipak za nekog drugog“.

Krajem 1978. godine anarho-pank grupa Crass objavljuje svoj prvi album na kome se nalazi i pesma „Punk is dead“. U toj numeri na sarkastičan način bend proglašava “smrt” pank pokreta, nastalog par godina ranije, optužujući njegove „lidere“, u prvom redu grupu Clash, da su se komercijalizovali i od panka napravili muzički i modni trend. Nepune tri godine kasnije, u aprilu 1981. na svom prvom albumu škotski bend Exploited objavljuje pesmu “Punks not dead” po kojoj album i dobija ime.

Numera predstavlja beskompromisan odgovor na stav grupe Crass o pank pokretu. Za Exploited i mnoge druge pankere takvo razmišljanje je predstavljalo neprihvatljivo i drsko ali pre svega netačno „srednjoklasno nipodaštavanje i nerazumevanje“ korena panka koji su izrasli iz bunta radničke klase, iz čijih redova je pokret uglavnom popunjavan u Velikoj Britaniji početkom 80-ih.

Činjenica je da pank nije mrtav niti može umreti ikad. Jednostavno pank nije stvar bilo čije volje već produkt i odgovor na socijalne nepravde sa kojima se omladina iz radničkih porodica suočava u klasno podeljenom društvu. Dok god bude siromaštva, eksploatacije, ugnjetavanja, ratova i diskriminacije biće i panka.

Pank je buntovnički muzički pokret koji se ne libi da jasno i glasno kaže za šta je, kao što je isto tako spreman da se brutalno izrazi protiv čega je. Zato, svaki pravi panker na pitanje da li je pank mrtav sa ponosom i prkosom jedino što može da odgovori je da nije!