Parizer je užina, a ne ručak

U uslovima ekonomske krize i visoke inflatorne stope u zemlji sa veoma niskim platama i visokom stopom nezaposlenosti, svako sniženje cena osnovnih potrepština poželjno je i korisno.

Međutim, ono što je važno naglasiti je to da pojeftinjenje palete od 20 do trideset proizvoda nije dovoljno da bi se povećala kupovna moć stanovništva. Naime, Srbija je zemlja gde su minimalna zarada i prosečna penzija ispod iznosa minimalne potrošačke korpe, koja je u maju iznosila 52.000 dinara, a polovina zaposlenih radi za medijalnu platu do 66.000 dinara, tako da bi proizvoda koji pojeftinjuju trebalo da bude znatno više a cene osnovnih potrepština spuštene još niže nego što je to sada slučaj.

Jednostavno, lepo je što je parizer pojeftinio međutim taj proizvod nije dovoljan ni za najskromniji ručak već predstavlja namirnicu za doručak ili užinu (krajem osamdesetih godina učenici su tokom velikog odmora kupovali četvrt grama hleba i sto grama parizera).

Sa druge strane, viršle i jaja mogu da predstavljaju kakav takav glavni obrok u toku dana za građane koji su u lošoj materijalnoj situaciji, a takvih je u Srbiji dosta, ali te namirnice, bar u trenutku pisanja ovog teksta, nisu pojeftinile. Za ručak se jede primera radi meso a ni ono nije pojeftinilo sem pilećeg. Kratkotrajno mleko jeste ali je i dalje skupo i košta oko 200 dinara. Ta cena bi morala da bude spuštena znatno niže ako se želi pomoći građanima sa niskim primanjima. Uz mleko i meso najosnovniji prehrambeni proizvodi su ulje, brašno i šećer a ni te namirnice nisu obuhvaćene akcijom “Bolja cena”. Prema saznanjima portala N1 ulje će biti dodato na listu što svakako jeste dobro ali opet nije dovoljno.

Suština je u tome da akcija koju je pokrenula Vlada Srbije neće postići očekivane efekte a jedan od razloga, pored onih koji su već izneti u ovom tekstu, je i taj što će trajati prilično kratko, samo do kraja tekuće godine. Da bi se uspelo u nameri da se građanima pomogne u kriznim uslovima potrebno je da Vlada Srbije ubedi velike trgovinske lance da smanje maržu. Prostora za to ima jer su one velike i činjenica je da trgovci ostvaruju visoke profite u uslovima prilično niskog životnog standarda stanovništva Srbije.

Druga mogućnost je da Vlada pokrene trgovinske lance i dobavljačka preduzeća u državnom vlasništvu i da u njima prodaje prehrambene proizvode i sve druge potrepštine po prihvatljivim a ne “naduvanim” cenama.

Iznete opcije su jedine koje mogu da doprinesu snaženju kućnog budžeta građana pored realnog podizanja plata i penzija i pokretanja procesa reindustrijalizacije neophodnog za smanjenje stope nezaposlenosti u zemlji.

Naravno, Vlada Srbije kao servis krupnog kapitala za sticanje visokih profitnih stopa nikada neće preduzeti navedene korake te je potreban pritisak javnosti kako bi se pokrenule mere za poboljšanje životnog standarda stanovništva.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.