Pravdoljubiva čuvarka plaže

Čini mi se da većina smatra da je ona glumica skromnih mogućnosti i da je pažnju, pre svega muškog sveta, privukla zanosnim izgledom.

Naviknut na površnost pojedinaca kada je reč o sagledavanju angažmana te slavne Kanađanke strpljivo odgovaram da ona nikako nije osoba poput primera radi Kim Kardašijan. Za razliku od te selebriti ličnosti kojoj je jedina zanimacija učestvovanje u rijalitiju čiji je protagonista i „blejanje“ sa bogatašicom Paris Hilton, Pamela je kako se to danas kaže društveno odgovorna. Veoma je aktivna u organizaciji za prava životinja PETA, žestoko se protivi ubijanju kitova, nehumanom tretmanu živine za ljudsku ishranu i korišćenju životinjskog krzna u modnoj indsustriji. Takođe, Pamela je i veganka koja se protivi korišćenju životinjskog i ribljeg mesa u ishrani. Jaka stvar reći će neko. Još jedna slavna ličnost koja pati od fetišizma da se bori za prava nezaštićenih. Daleko od toga. To najbolje potvr?uje autorski tekst od subote objavljen na sajtu njene fondacije u kome ponavlja razloge svoje beskompromisne podrške Džulijanu Asanžu, osnivaču Vikiliksa. U tom tekstu Pamela žestoko kritikuje svetske supersile u prvom redu Sjedinjene Američke Države zbog globalne politike koju sprovode i traži od Tereze Mej da omogući Asanžu slobodu kretanja. Ističe da će se za to založiti i kod francuskog predsednika Emanuela Makrona, za Džeremija Korbina kaže da treba da bude sledeći britanski premijer a pretpostavljam da se Trampu ni malo neće svideti njena tvrdnja da je Kina zemlja „mira i stabilnosti“.

Pamelu Anderson posebno cenim zbog dve stvari. Prva je ta što ima svoje progresivne ideale koje prkosno izražava na svakom koraku. Svojim angažmanom upire prst u oko multinacionalnim kompanijama i svetskim mo?nicima koji zastupaju njihove interese. To je svakako hrabar izbor. Dok Bono, pevač U2 i njena koleginica Anđelina Džoli u svom humanitarnom radu faktički reklamiraju supersile i korporacije kao disižnmejkere „sa srcem“ koji pomažu ugroženima, Pamela Anderson ih naprotiv razotkriva kao glavne uzročnike svih svetskih problema. To joj sigurno ne donosi poene ne samo u Holivudu već i u nekim liberalnim krugovima koji je smatraju „radikalkom“. Druga stvar zbog koje poštujem Pamelu Anderson je što nikada nije zaboravila svoje radničko poreklo. Otac joj je bio električar a majka konobarica koja je morala da radi dva posla kako bi se porodica prehranila. Njeno poreklo svakako ima presudnu ulogu u orijntaciji da bude solidarna sa potlačenima i obespravljenima.

Mislim da se mnogi neće složiti sa mojom ocenom da je najlepša glumica svih vremena upravo Pamela Anderson a ne Monika Beluči ali kada je reč o čovečnosti malo koja joj može stati „na crtu“.