Pravdoljubiva čuvarka plaže

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dobro je, korisno, poucno.., da nebeski, sveznajuci Srbi u liku Pamele Anderson i ovom tekstu upoznaju jos nesto osim torza Pamele Anderson

2. Dakle, u ovom poucnom upoznavanju lika i dela Pamele Anderson (uz odranije osvestanog torza joj) pada u oci da je na prvom mestu istaknuto njeno delovanje na zastiti životinja. Taj redosled svakako nije od najbitnijeg znacaja, no valja znati da ljudi, medju kojima Srbi ni malo ne zaostaju, imaju obicaj da u velikom gnevu objekta svog besa nazovu životinjom. Kakva uvreda – za životinje! Da ne redjamo mnoge organske i psihofizičke istovetnosti izmedju mnogih životinja i najrazvijenije medju njima – čoveka. Zadržimo se na tome da se u nekim veoma važnim svetskim političkim forumima u odredjivanju rejtinga nekog nacionalnog, državnog kolektiviteta kao merilo navodi i odnos te sredine prema tkzv. marginalnim grupama u koje spadaju stari, hendikepirani i – životinje. Covecnost se, eto, pa i na visokom nivou, odredjuje i- odnosom prema životinjama. Srbi, i, naravno, ne samo oni, kao sto je poznato, životinje, naročito neke, koje, recimo, grokću, pijuču, kokodaču, itd. vrednuju prema sospstvenom jelovniku, a visoake ocene daju se i prema vučnim, teglećim, svojstvima. Otkrivši, u poslednje vreme svoju davnasnju, neprolaznu predanost veri, Srbi se masovno raznežuju, na primer, jaganjcima. Božićna scenografija, uz najnežnije mislli, podrazumeva vitlejemske jasle sa nezaobilaznim jaganjcima.No, kada jaganjci utihnu, tj. postanu jagnjetina, a to je vec sutradan, osecanja se menjaju i dopunjuju digestalom. Takodje, u masovnoj sklonosti raznim festivalima kultur-umetnicke – turističko – privredne vrste, visoko mesto na skali drustvenog aktiivizma zauzimaju svinjokolji, kobasicijade, roštiljijade… I tome slično. Svinje su sve to (uzgred da se doda, odavde pa sve do ekvatorijalne Afrike). uprkos kolosalnim žrtvama, nadživele. Dok, na žalost, Slonovima, nosorozima preti veoma skoro nestajanje, uz verbalnno cuvanje secanja na njih, recimo, u oslovljavanju tipa slone jedan, da ne pominjemo "tepanja" svinjo jedna, majmune… Poštovanje, da (ne)kažemo ljubav prema životinjkama ne prolazi dok ne prodje doba listanja slikovnica i dodje vreme da se slavi mrsna slava, ženidba – udaja, izbor predsednika… Ne razumem, zapravo, kako to da još nemamo ulicu, bar uličicu Pamele Anderson, njenu bistu (torzo se podrazumeva!) u nekom parku, spomenik prasetu ali ne na roštilju. Možda ste naišli na svom kompiju sliku lavice koja nežno umiva tek rodjeno lane, a kada ono krene na svojim još nesigurnim. nogicama, prati ga, brižno gledajuci vreba li opasnost.., neki covek, možda… Vreme je da u znak priznanja tekstu u "Danasovom" "dijalogu" koji nas upoznaje sa likom i delom Pamele Anderson, podsetimo bar svoje susede, a u nadi da će se poziv na poštovanje životinja sa stranice "Danasa" geometrijskom progresijom raširiti u nedogled i šire, podsetimo (se), dakle,da u širenju pandemije zvane depresija ima dva načina bekstva od te pšasti: muzika i mačke. Rekao nobelovac i humanista dr Albert Švajcer. Ja mu verujem. A vi?