Predrasude „pristojnog“ sveta

Njen sin, ne stariji od tri godine, bio je nestrpljiv da čeka sa majkom u redu te je istrčao izvan poslovice da bi se zabavio. Došao je moj red. Do mene na drugom šalteru je bila dečakova majka. Interesovala se koliko joj je novca leglo na račun kao roditeljski dodatak.

U tom trenutku njen sin se vratio nazad. Pažnju mu je privukla prozirna kutija u kojoj je bio sitan novac koji stranke u Pošti ostavljaju za Crveni krst Srbije. Detetu pažnju nije privukao novac, niti dečak od tri godine može da zna šta on predstavlja, već to što je kutija prozirna te je počeo da je „ispituje“ tako što je lupkao po njoj prstima.

-Ne, ne to se ne radi. Ostavi kutiju – rekla je žena koja je čekala u redu iza mene.

Dete, kao i svako drugo, naravno nije marilo za to što mu se govori i nastavilo je da se igra. Žena je još jednom ponovila detetu da „ne dira kutiju“ a to je posle nje učinio i stariji muškarac. Gospođa se oglasila i po treći put što je čula majka deteta i trgnuvši se rekla mu da se udalji od kutije. Dečak je to i učinio poslušavši majku.

-Vežba za kad poraste – učinilo mi se da izgovara stariji muškarac u redu. „Da li se stvarno usudio da kaže tako nešto“, pomislih „ili mi se samo učinilo“.

– Gospođo mali je, ne zna on još… zato to radi – majka je reagovala obraćajući se ženi koja je opominjala dečaka.

– Zato smo tu mi da ga upozorimo šta ne sme da se radi – reče sa visine žena i ne trudeći se da uvaži ono što je majka konstatovala.

U tom trenutku opet začuh muškarca u redu kako ovog puta razgovetno kaže „vežba za kad poraste“. To je za mene već bilo previše okrenuo sam se prema starijem gospodinu sa namerom da mu se obratim ako po treći put ponovi bezobrazluk ali to se nije desilo.

Nisam siguran da bi gospodin i gospođa „zabrinuti“ za sudbinu kutije sa novcem reč rekli da se oko nje igralo dete bele puti. Takođe, sasvim je jasno da je stariji muškarac izrekao besmislenu predrasudu i rasističku opasku na račun romskog dečaka. Nije bilo razloga da žena opominje dete jer ništa nije lomilo niti uzimalo a drski komentar muškarca zaslužuje samo gnušanje.

Ono što se odigralo je primer da su predrasude i rasizam u Srbiji prisutni ne samo u desničarskim ekstremističkim krugovima već su zastupljeni i kod navodno „pristojnog“ sveta. To je nešto što istinski pristojan svet treba da osudi i ne toleriše takve ispade bilo kada i bilo gde.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.