Prekvalifikacija, a ne otpuštanje

Kao novinara koji se trudi da bude socijalno odgovoran privukla me je činjenica da je glavni istraživač na tom projektu Srećko Mihailović, priznati stručnjak i beskompromisni kritičar neoliberalne ekonomske politike.

Istraživanje, između ostalog, pokazuje da je 47 odsto anketiranih na pitanje kako živite odgovorilo „osrednje“. U Srbiji se još uvek smatra da je sramota reći za sebe da si siromašan pa je to razlog što je „samo“ 19 odsto anketiranih izjavilo da živi „loše“. Na pitanje kako idu stvari kod vas, čak 52 odsto anketiranih je izjavilo „stojim u mestu“. Kada je reč o strahovima, njih 24 odsto je navelo „strah od neizvesne budućnosti“, osam odsto strah „od siromaštva“ a četiri odsto „od gubitka posla“. Sasvim je izvesno da su u sve tri kategorije zastupljeni ljudi kojima je zajednički imenitelj strah od otpuštanja. Međunarodni monetarni fond očekuje od nadležnih da u Srbiji bez posla ostane do kraja godine još oko 6.500 radnika. To nikako nije dobro za zaposlene, ali ni za vlasti jer svaki otpušteni radnik znači glas manje na sledećim izborima.

Suština je u tome da otpuštanja i ne treba da bude. U mnogim preduzećima postoji višak radnika u određenim sektorima, ali isto tako u nekim ima i manjka zaposlenih. Takođe, ono o čemu se malo govori jeste to da u Srbiji nema dovoljno kvalifikovanih radnika, a da planiranom racionalizacijom zaposlenih do kraja godine njihov broj dodatno može rapidno da se smanji. Sindikalci u EPS-u i u Železnicama Srbije upozoravaju da bi u slučaju da se proces racionalizacije nastavi nesmanjenim tempom u oba preduzeća mogao biti ugrožen minimalni proces rada. Stručnjaci tvrde da bi veliki gubitak predstavljao i odliv kvalifikovane radne snage iz PKB-a i mnogih drugih preduzeća. Stoga bi država politiku stimulisanja odlaska iz firmi uz otpremnine trebalo da zameni politikom prekvalifikacija. Umesto što izdvajaju subvencije za strane investitore koji sutra mogu da odu i radnike kojima je država obezbedila sredstva za plate ostave bez posla, nadležnima bi bilo isplativije da novac usmeravaju na obuku za prekvalifikaciju i usavršavanje zaposlenih. To bi značajno ne samo smanjilo ili potpuno iskorenilo deficit kvalifikovane radne snage koji postoji u Srbiji već bi naše radnike učinilo produktivnijim i veštijim. Povećanje broja kvalifikovane radne snage je jedan od osnovnih preduslova za privredni oporavak Srbije, a očekivani rezultati mogu da se ostvare kombinovanjem sa procesom reindustrijalizacije i formiranjem nacionalne razvojne banke koja bi kreditirala poslovne poduhvate domaćih preduzeća.