Privatno u modi

Privatna kompanija koja bude izabrana na tenderu biće dužna da uplati gradu 15 miliona evra a deo toga je u robi. Naime, ta kompanija će u narednih 25. godina biti zadužena za nabavku gradskog mobilijara to jest đubrijera, klupa, ograda, stubova. NJih će budući koncesionar o svom trošku nabaviti i predati gradu na postavljanje i održavanje. Zadatak koncesionara biće i održavanje autobuskih stajališta.

Opozicija nije podržala takvu odluku nazvavši je „koruptivnom“ kao i da se tako „rasipaju dragoceni resursi grada“. Nevezano od stava opozicije, za koji se ipak mora istaći da je u konkretnom slučaju ispravan, može se postaviti logično pitanje zbog čega Grad privatniku ustupa unosan posao iznajmljivanja oglasnog prostora umesto da se time bavi neka gradska služba. U slučaju kada bi se time bavio Grad sav novac, koji nije mali, od oglašivača bi se slivao u gradsku kasu. Na taj način Beograd bi bio u stanju da popuni sve „rupe“ u budžetu i da izdvaja više sredstava za komotniji život građana što i jeste zadatak gradske uprave. Takođe, nije razumljivo zašto je privatnom partneru omogućeno da za korišćenje gradskih resursa plati u robi. Zar Gradu ne bi bilo isplativije da je od koncesionara tražio novac te onda po najpovoljnijim ponudama nabavio gradski mobilijar kakav želi. Na taj način Grad bi efikasno kontrolisao ne samo cenu već i kvalitet mobilijara. U dosadašnjoj novinarskoj karijeri upoznao sam se sa principima javno-privatnog partnerstva. Potpuno je evidentan interes privatnog kapitala da se bavi unosnim komunalnim poslovima ali racionalnog objašnjenja zašto je to dobro za lokalnu samoupravu i građane nema. Svojevremeno sam od jednog francuskog predsednika opštine, inače desničara, čuo da je javno-privatno partnerstvo „možda skuplje ali efikasnije i korisnije“. NIsam čuo argument za tu tvrdnju. Od kolega iz Hrvatske sam nedavno čuo da je javno-privatno partnerstvo sprovedeno u toj zemlji dovelo do toga da neki ugovori koji su potpisani nisu transparentni i dostupni javnosti. Međutim, iako nema nijednog argumenta zašto je to dobro za građane javno-privatno partnerstvo se hvali na sva zvona u Srbiji. Nakon što je privatnoj kompaniji koja je implementirala Bus plus sistem u Beogradu dozvoljeno da učestvuje u podeli zarade koju ostvaruje Gradsko saobraćajno preduzeće sada se donosi i odluka koja će privatniku obezbediti lepu zaradu na iznajmljivanju oglasnog prostora. Ono što je svakako najupečatljivije je to što nikada niko ( ne računajući fraze da „država ne zna da upravlja“) nije izneo nijedan racionalan i ekonomski utemeljen argument da je privatna firma efikasnija od gradskih službi. Ono što definitivno treba konstatovati umesto zaključka je da u Beogradu prioritet moraju da budu interesi građana a ne privatnih kompanija.