Prkosni štrajk u Fijat plastiku

Sve je počelo 18. februara prošle godine kada su zaposleni u toj fabrici stupili u štrajk u znak protesta jer im je smanjen regres te su istakli zahtev da njegov iznos bude vraćen na nivo kakav je bio do kraja 2020. godine. Radnici u štrajku traže i da im se neradni dani plaćaju 65 odsto kao što je slučaj u ostatku kompanije Fijat u Srbiji.

Menadžment Fijat plastika je na protest reagovao tako što je u aprilu prošle godine iz fabrike izmestio proizvodne mašine u druge pogone a štrajkače poslao na plaćeni odmor. U Štrajkačkom odboru Fijat plastika tvrde da i jedno i drugo predstavlja kršenje zakona o radu i štrajku u Srbiji. Taktika poslovodstva da izmeštanjem mašina uskrate mogućnost radnicima da se legitimnom obustavom rada izbore za svoje zahteve nije pokolebao štrajkače koji su nastavili protest.

U međuvremenu, u posredovanje između štrajkača i menadžmenta uključila se i Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, kao i Agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Organizovano je više susreta menadžmenta i Štrajkačkog odbora, ali nikakav dogovor nije postignut. Štrajkači tvrde da im je ministarka Kisić Tepavčević obećala da će Inspekcija rada posetiti fabriku kako bi utvrdila da li se krši Zakon o štrajku, ali se to do danas nije desilo.

Ono što treba konstatovati je da je ponašanje menadžmenta Fijat plastika prema radnicima u štrajku krajnje nekorektno. Snižavanjem iznosa regresa im je faktički umanjena zarada zarad sticanja što većeg profita. Posebno je sramotno što se na takav potez, koji ugrožava egzistenciju zaposlenih, italijanski poslodavac odlučio u periodu epidemije korona virusa, čime je dodatno demonstrirao svoju nehumanost i odsustvo etike.

Takođe, treba konstatovati i da je ponašanje Vlade Srbije prema štrajkačima u Fijat plastiku krajnje nekorektno. Nedopustivo je što nadležni ne reaguju zbog izmeštanja mašina iz fabrike kao ni na navode radnika da menadžment krši odredbe zakona o radu i štrajku. Isto tako nedopustivo je što nadležna inspekcija nije posetila fabriku i ispitala da li postoje nepravilnosti. Iz svega iznetog da se videti da su predstavnici Štrajkačkog odbora u pravu kada tvrde da Vlada Srbije „gleda kroz prste“ italijanskom poslodavcu i da je Fijat „država u državi“ i „iznad naših zakona“. Po ko zna koji put vlast u Srbiji je pokazala da je serviser interesa stranog kapitala a ne građana svoje zemlje.

Treba konstatovati i da je izostala solidarnost drugih radnika u Srbiji sa štrajkom njihovih kolega u Fijat plastiku koji su ostali potpuno usamljeni u svojoj istrajnoj borbi.

Bez obzira kako će se odlučni i prkosni štrajk završiti sasvim je izvesno da će biti upisan zlatnim slovima u istoriju sindikalnog pokreta u Srbiji. Naravno, još uvek nije kasno da druge sindikalne i radničke organizacije podrže borbu zaposlenih u Fijat plastiku i tako im pomognu da se izbore za svoje zahteve.