Profit iznad svega

Stao sam u red koji je bio dugačak iako je neredni dan. Kada sam pre nekoliko meseci saznao da će prodavnica raditi non-stop mojoj sreći nije bilo kraja. Dok sam tog dana čekao u redu za suhomesnate proizvode konstatovao sam ipak da moja uloga građanina – kupca nije baš tako lagodna kako sam mislio u početku. Sedmi sam u redu, moram da čekam. Pa dobro, pomislio sam. Nemoj sad da si negativan. Živimo u gradu gde prosečna plata nije srazmerna vrednosti potrošačke korpe, penzije i plate su u čitavoj zemlji male a meso veoma skupo. Normalno je da su ljudi „navalili“ na jeftinije suhomesnate proizvode. Međutim, dok sam čekao primetih da radi samo jedna prodavačica. Žalila se da je bolesna došla na posao i videlo se po njoj da zaista i jeste tako. Takođe, priroda posla je takva da suhomesnate proizvode po želji kupaca mora da seče u mašini, i bez obzira što je svoj posao obavljala odgovorno i bez pauza proces je tekao sporo. Zaključio sam da fali druga prodavačica. E sad, s obzirom da su na suhomesnatom odeljenju samo dve prodavačice one druge nema jer su se, što je sasvim normalno, dogovorile da se naizmenično menjaju da ne bi obe radile svakog vikenda. Logičan zaključak je da je neophodno angažovati i treću prodavačicu. Ali nje nema.
Onda se setih da je slična situacija i u mojoj banci. Nekada je radilo više šaltera a sada u svakoj ekspozituri samo po dva. Broj ljudi koji čekaju u „kilometarskim“ redovima se nije smanjio. Šokiran dođoh do zaključka kako nam se neprimetno podmeće zamena teza. Ako sam ja dobro razumeo Adama Smita suština slobodnog tržišta je da kupcu omogući brzu i jeftinu uslugu. Na to da je i pored toga sve skupo jednostavno smo morali da se naviknemo. Ali zašto usluga nije brza? Pa zato što očito suština tržišta nije da opslužuje kupce već da se poveća profitna stopa. Zašto bi vlasnik prodavnice ili banke zaposlio još jednog radnika i sebi povećao rashode kad već angažovani mogu da obave isti posao i tako mu donesu veću zaradu. A to što kupci čekaju vlasnika kapitala baš briga. Neko će da kaže pa idi i pazari negde drugde gde je jeftinije. Ali i u drugoj prodavnici ili banci je ista situacija. Gazda ima istu logiku kao i njegov kolega po poziciji.
Praksa pokazuje da je razmišljanje moje malenkosti ispravno. Jer da nije, ne bih čekao u redu već bih mogao da odem tamo gde ima više zaposlenih i čak je jeftinije. Na kraju sam ipak došao na red, kupio šta sam hteo. Odlučih i da stavim na papir svoja razmišljanja da mi se „nađu“ kao podsetnik kako sledeći put opet ne bih „mozgao“ zašto dugo čekam u redu.